„Два најзначајнија тренда која тренутно обликују свет финансија су отворено банкарство и вештачка интелигенција, који се истовремено међусобно допуњују. Док отворено банкарство омогућава приступ богатијим и свеобухватнијим подацима, који постају кључни за развој и унапређење интелигентних алгоритама, вештачка интелигенција користи те податке како би побољшала персонализацију услуга, аутоматизовала процесе и унапредила интеракцију са клијентима. У том контексту, отворено банкарство представља основу на којој вештачка интелигенција може ефикасно да функционише, чиме се ствара синергија која доноси нове могућности за развој финансијских услуга“, истакао је Александар Милошевић, Гроуп Цхиеф Тецхнологy Оффицеркомпаније АСЕЕговорећи о новим трендовима у финансијској индустрији у оквиру Копаоник бизнис форума.
Милошевић наглашава да, иако АИ доноси значајне предности, постоје и изазови које је неопходно адресирати.
„То је на првом месту регулатива, а затим и доступност и квалитет података, а рекао бих да постоји јаз у вештинама и знањима које постоје у самим финансијским институцијама. Регулатива мора бити правовремена и флексибилна како не би ометала иновације, а истовремено обезбедила заштиту корисника финансијских услуга. На пример, алгоритми могу да погреше и да имају такозване „халуцинације“ које се не смеју дозволити у високо регулисаној индустрији као што је финансијска“, рекао је Милошевић.
Сигурност података је такође у фокусу, с обзиром на све учесталије и софистицираније сајбер претње. Сам процес дигитализације банака доводи до повећане фреквенције напада, а додатни изазов представљају и интерни инсајдери који могу сарађивати са екстерним актерима у нападима на банке.
„Заштита је нешто што се увек мора посматрати свеобухватно. Почиње од едукације свих запослених о томе какве су претње и који је њихов спектар – од сајбер претњи до финансијског криминала. Са порастом степена дигитализације, повећава се и фреквенција, али и софистицираност напада на банке. Често се дешава да имамо ситуацију да чак и интерно, инсајдери унутар банака, имају сарадњу са неким екстерним актерима који нападају банке. Рекао бих да банке већ примењују мере као што су јака идентификација клијената и озбиљна анализа претњи уз помоћ вештачке интелигенције“, истакао је Милошевић.
Финансијски сектор до 2030: Интеграција у свакодневни живот
До 2030. године, све више ће се брисати границе између банака, финансијских партнера, ретаил бизниса и других институција. Финансијске услуге све више ће на невидљив начин бити интегрисане у свакодневне активности корисника.
„На пример, концепт уграђених финансија (ембеддед финанце) омогућиће да банкарске услуге буду доступне директно унутар других сектора – попут туризма, где ће банка аутоматски препознати планове путовања корисника и сходно томе понудити одговарајуће кредитне услове“, објашњава Милошевић.
Милошевић закључује да је будућност финансија у повезивању технологије, података и корисничких потреба на начин који ће омогућити беспрекорно искуство коришћења финансијских услуга и да ће, с обзиром на брзину иновација, предстојећа деценија ће бити кључна за обликовање нове ере банкарства.
Компанија АСЕЕ у Србији представља део АСЕЕ Групе, једне од најзначајнијих ИТ компанија у Европи. На регионалном нивоу, АСЕЕ сарађује са преко 300 банака и својим решењима и компетенцијама представља финансијски крвоток региона југоисточне Европе.
АСЕЕ послује на домаћем тржишту већ више од 30 година и највећи је послодавац у домену систем интеграција са скоро 600 запослених. Две трећине укупних активности на домаћем тржишту односи се на финансијски сектор и то претежно банкарски, док је остатак активности фокусиран на развој специјализованих решења прилагођених конкретним потребама клијената у секторима као што су државна управа или енергетски сектор.
АСЕЕ у Србији тренутно развија више од 40 пројеката у које улаже преко шест милиона евра годишње као инвестицију у изградњу дигиталног друштва читавог региона.
Извор: ТВ Арс Медија
Фото: Тањуг/ Страхиња Аћимовић, Горан Златковић
Администратор: ДНМ