„Црњански у Свилари”
19–20. јун, Културна станица Свилара
У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Културне станице Свилара, 19. (петак) и 20. јуна (субота) 2026. године са почетком у 19 часова, у Културној станици Свилара (Ђорђа Рајковића 6b, Нови Сад), биће одржана Ревија филмова у продукцији Културног центра Војводине „Милош Црњански” под називом „Црњански у Свилари”.
Ревија ће бити отворена у петак, 19. јуна, са почетком у 19 часова, премијером документарно-играног филма ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА.
Истог дана, са почетком у 20 часова, биће приказан вишеструко награђиван арт-документарни филм о Сави Шумановићу СВЕТЛОСТ И СЕНКЕ – И УМЕТНИКЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? након чега ће, од 21 ч, публика имати прилику да погледа и дугометражни филм о Сави Шумановићу САМ ПРЕД СОБОМ.
Наредног дана, у суботу, 20. јуна, са почетком у 19 часова, биће приказан документарно-играни филм ГРИГОРИЈЕ И ИГЊАТИЈЕ. ТРАГИЧНА СУДБИНА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА, а након пројекције овог филма публика ће имати прилику да од 20 часова погледа документарно-играни филм ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОМИРА РАШЕ РАДУЈКОВА.
Ревију филмова „Црњански у Свилари” затвориће премијера документарног филма о животу и делу Васе Стајића МАТИЦА СРПСКА – ЈЕСТЕ И БИЋЕ, који ће бити приказан од 21 ч.
Улаз је слободан!
ПРОГРАМ РЕВИЈЕ ФИЛМОВА „ЦРЊАНСКИ У СВИЛАРИ”
19–20. јун, Културна станица Свилара
19. јун 2026. (петак)
‣ 19.00 ч.
Премијера филма ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА (трајање: 26 минута)
‣ 20.00 ч.
СВЕТЛОСТ И СЕНКЕ – И УМЕТНИКЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? (арт-документарни филм о Сави Шумановићу) (трајање: 31 минут)
‣ 21.00 ч
САМ ПРЕД СОБОМ (дугометражни филм о Сави Шумановићу) (трајање: 60 минута)
20. јун 2026. (субота)
‣ 19.00 ч.
ГРИГОРИЈЕ И ИГЊАТИЈЕ. ТРАГИЧНА СУДБИНА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА (трајање: 35 минута)
‣ 20.00 ч
ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОМИРА РАШЕ РАДУЈКОВА (трајање: 31 минут)
‣ 21.00 ч
Премијера филма МАТИЦА СРПСКА – ЈЕСТЕ И БИЋЕ (филм о животу и делу Васе Стајића) (трајање: 30 минута)
ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА
Документарно-играни филм ДАНИЛО КИШ – МАЛА НОВОСАДСКА КИШОЛОГИЈА, УЛИЦА ДИВЉИХ КЕСТЕНОВА представља серијал филмова о животу Данила Киша, који обухвата више мањих документараца, обједињених у омнибус: Данило Киш – Новосадска прича: Улица дивљих кестенова, прича која прати његово одрастање и детињство, одражено на његов књижевни рад и занимљиве детаље из његове животнe биографије. Филм се ослања на Кишово дело Рани јади, Улица дивљих кестенова (у причи Бемова, а данашња Ћирпанова улица у Новом Саду) и фрагменте из Кишових дела, у светлу Кишовог црногорско-мађарско-јеврејског порекла. Тежиште приче о Кишу је у Новом Саду и средњоевропској линији његовог животног пута и стваралаштва.
Ауторска екипа филма
‣ Аутор: Станко Поповић
‣ Сарадник на сценарију: Јана Пјешчић
‣ Музичка обрада: Радослав Јакшић
‣ Сниматељи: Бранко Велемир, Дејан Дајковић и Синиша Сератлић
‣ Монтажа: Хелена Јакшић и Бојана Дакић
‣ Глумци: Јован Живановић (као Данило Киш)
‣ Продуценти филма: Станко Поповић и Ненад Шапоња
СВЕТЛОСТ И СЕНКЕ – И УМЕТНИКЕ УБИЈАЈУ, ЗАР НЕ? (арт-документарни филм о Сави Шумановићу)
У низу филмова реализованих 2023. године у продукцији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, први је посвећен Сави Шумановићу (1896–1942), једном од најзначајнијих српских сликара 20. века.
Овај пројекат остварен је у сарадњи са филмском кућом „RAMONDA PRODUCTIONˮ из Београда и Фондацијом „Fashion Company” из Београда.
Филм представља ванвременску причу о плодотворном раду славног српског уметника Саве Шумановића поводом 80 година од његове смрти и 70 година од оснивања Галерије „Сава Шумановићˮ у Шиду. У жанровском погледу филм припада подручју арт краткометражног документарног филма, рађен поетиком слике, звука и тишине.
Ауторски тим филма
‣ Сценарио и режија: Драган Елчић
‣ Композитор: Драшко Јанковић
‣ Директор фотографије: Радослав Раде Владић
‣ Монтажа филма и дизајн звука: Светолик Мића Зајц, монтажер најзначајнијих филмова Емира Кустурице и Никите Михалкова
‣ Глумци: Марко Цветковић (дечак), Милош Остојић (сликар), Јовица Степанић (кочијаш)
‣ Продуценти филма: Горан Иконић и Ненад Шапоња
Ауторски тим је снимио, први пут, сва оригинална дела Саве Шумановића у Паризу, Загребу, Винковцима, Шиду, Панчеву и Новом Саду, а ради се о више од 400 најзначајнијих уметничких дела овог уметника која се налазе у галеријама Србије, Француске, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине. Управо то што су снимљена дела оригинална, ово филмско остварење чини јединствени материјал о уметничком стваралаштву Саве Шумановића, који до сада нико није снимио у овом облику.
Двадесет петог фебруара 2023. организовано је представљање пројекта арт–документарног филма „Светлост и сенке” у Галерији Матице српске, у оквиру манифестације „Дани Шпире Матијевића”, а након финализације филма уследила је фестивалска премијера у свету.
Поменути филм доживео је велики успех и освојио велики број награда широм света, укључујући азијски и европски континент.
Најпре је проглашен за најбољи кратки документарни филм на „IndoFrench International Film Festivalu” у Индији, потом Интернационалном филмском фестивалу „Rohip”, на „Tekka international Film Festival-uˮ у Сингапуру, на фестивалу у Индији са наградом „Royal society of television and motion picture”, на „Kollywood International Film Festival”, на интернационалном филмском фестивалу „Uruvati”, на „Indo-Singapure Internationaln Film Festival”, на фестивалу у Орхиду награду „Monthly future of film awards” и другим.
САМ ПРЕД СОБОМ (дугометражни филм о Сави Шумановићу)
Уз подршку Културног центра Војводине „Милош Црњански”, „Ramonda Production” је током 2023. и 2024. године реализовала филм о Сави Шумановићу, једном од најзначајнијих српских сликара 20. века, који је трагично изгубио живот 30. августа 1942. године у усташкој рацији. Филм „Сам пред собом” је дугометражни документарни филм, а представља наставак филма „Светлост и сенке: и уметнике убијају, зар не?”, који је „Ramonda Production”реализовала током 2022. године.
Филм „Сам пред собом” рађен је поетиком слике, звука и светла кроз реконструкцију Савиног интервјуа за емисију Радио Београда «Код два бела голуба», која је емитована 3. септембра 1939. године на дан када су у Београду одржана два важна догађаја: Аутомобилска трка Београдски Гранд При и изложба слика Саве Шумановића на Филолошком факултету у Београду. Прича се одвија на основу предговора Каталога споменуте изложбе у којем је Сава описао свој стваралачки и животни пут.
Драматуршка структура приче конципирана је наизменичним преплитањем два тока радње. Савино величанствено стваралаштво са једне, а са друге, животне околности које су непосредно утицале и мењале и њега као личност, као и његово стваралаштво. Стварао је као у магновењу, а његов опус превазилази 800 слика и око 400 цртежа и скица.
Прича уједно прати и унутрашњу борбу великог уметника у вртлогу страшног времена Другог светског рата, али и периоде његовог сликарског опуса кроз разне стилове од сецесионизма-експресионизма, конструктивног сликарства, посткубизма и неокласицизма до повратка традицији – експресивном неокласицизму крупних геометријских облика, поетског реализма и Шидског периода.
Филм је сниман на многобројним локацијама у Србији, Хрватској и Француској. У филму је приказано преко 300 оригиналних слика и докумената из богатог стваралачког опуса овог сликара, снимљених у Галерији слика „Сава Шумановић” у Шиду, Музеју Савремене уметности и Народном музеју у Београду, Спомен збирци „Павле Бељански” и Галерија Матице српске у Новом Саду, галеријама и музејима у Паризу, Загребу, Скопљу, Ријеци, Смедеревској Паланци и Пожаревцу.
Поред Културног центра Војводине „Милош Црњански”, филмски пројекат је подржала и Галерија слика „Сава Шумановић” из Шида, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Министарство спољних послова Републике Србије, Амбасаде Републике Србије у Паризу и бројне културно-образовне институције и предузећа у земљи и иностранству.
Ауторска екипа филма
‣ Сценарио и режија: проф. Драган Елчић
‣ Композитор музике: академик Светислав Божић, Драшко Јанковић, Сања Јанчић
‣ Директори фотографије: Радослав Раде Владић и Александар Деспотовић
‣ Монтажа филма и дизајн звука: Светолик Мића Зајц
‣ Радио водитељ у филму: Ранко Стоиловић, уредник Радио Београда
‣ Глумци: Милан Тубић (као Сава Шумановић), Александар Лазић (наратор), Ранко Стојиловић (водио интервју) и Петра Марјановић (као Антонија Кошчевић Ткалчић)
‣ Продуценти филма: Горан Иконић и Ненад Шапоња
ГРИГОРИЈЕ И ИГЊАТИЈЕ. ТРАГИЧНА СУДБИНА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА
Културни центар Војводине „Милош Црњански” је у сарадњи са продуцентском кућом „Scorpion Production” крајем 2024. године успешно реализовао пројекат документарног филма под називом Григорије и Игњатије. Трагична судбина књижевника Григорија Божовића.
Филм на документаран начин приказује живот и рад једног од најзначајнијих српских књижевника пореклом са Косова и Метохије, који је имао важну улогу у политичком и културном животу у првој половини двадесетог века. Григорије Божовић је био један од најзначајнијих српских књижевника између два рата. Рођен је у Ибарском Колашину (Косово и Метохија), 1879. године, на дан мученика Игњатија Богоносца, а погубљен и страдао мученичком смрћу на исти дан 1945. године.
Образовање је стицао у Косовској Митровици, Дубоком Потоку, Призрену и Москви, а завршио је и чувену Московску духовну академију (1905), одбранивши кандидатску дисертацију „Сава Немањић – први архиепископ и просветитељ Србије”. Након тога био је професор у Призрену и Битољу, а бавио се и националним радом, политиком и новинарством. Између два рата објавио је четрнаест књига приповедака и путописа. Био је један од најбољих репортера „Политике”. На предлог Исидоре Секулић постао је председник српског ПЕН-клуба. Јунаци његове прозе потичу са свих српских простора, од Пелагоније до Далмације.
Обављао је и важне црквене дужности. Након оставке митрополита рашко-призренског Нићифора, 1911. године, постаје члан Епархијског одбора и преузима вођење Епархије рашко-призренске. Краљ Александар именује га за члана Патријаршијског савета, уз сагласност патријарха Варнаве, а 1. јуна 1934. године, изабран је за члана заменика Патријаршијског управног одбора. Био је један од челника Православног народног одбора, који је Свети архијерејски синод основао 1937. године са циљем борбе против Конкордата. Када је овај споразум одбачен, Божовић се повукао из јавног живота.
Обављао је и дужност председника Академије седам уметности, коју је 1933. године основао познати београдски књижар и издавач Геца Кон. Припада групи погубљених српских писаца на крају Другог светског рата, којима се не зна гробно место.
Филм је сниман на различитим локацијама и просторима –вили ,,Белило 69’’, Патријаршијском подруму, Еко Ресорту, Коњичком клубу ,,Петрас’’, Петроварадинској тврђави и Свечаној сали Карловачке гимназије.
Премијерно је приказан 5. јуна 2025. године у Културној станици Свилара Новом Саду и Биоскопској сали Дома културе Стари Колашин.
У филму су заступљени и интервјуи сa Матијом Бећковићем и проф. др Милетом Аћимовићем Ивков, затим са проф. др Борисом Стојковским и проф. др Александром Новаков.
Ауторска екипа филма
‣ Режија: Драган Стојменовић
‣ Сценарио: Драгиша Бојовић
‣ Дизајн звука: Душан Обренов
‣ Директор фотографије: Јован Милинов – Тоба
‣ Монтажер: Драган Стојменовић
‣ Глумци: Југослав Крајнов (главна улога), Милош Мацура, Ненад Пећинар, Аљоша Ђидић, Иван Петрушински, Лука Гријак, Дејан Чавић, Ивана Говорчин, Јована Филиповић Ћалић, Предраг Шепељ, Драган Стојменовић, Будо Чавић, Горан Стругар
‣ Саговорници: Матија Бећковић (академик), др Милета Аћимовић Ивков, др Александра Новаков (научни сарадник Матице српске), проф. др Борис Стојковски (Филозофски факултет, Нови Сад)
‣ Продуценти: Дејан Чавић и Ненад Шапоња
ЖИВОТ И ДЕЛО РАДОМИРА РАШЕ РАДУЈКОВА
Културни центар Војводине „Милош Црњански” је у сарадњи са продуцентском кућом ART DIGITAL MEDIA Novi Sad, крајем 2024. године успешно реализовао пројекат документарног филма под називом Живот и дело Радомира Раше Радујкова.
Документарни филм о Радомиру Раши Радујкову (Нови Сад, 26. август, 1913 – Нови Сад, 2. јул, 1982), у режији Уроша Павлова, доноси интимну и инспиративну причу о животу и делу овог изузетног уметника и визионара. Филм истражује Радујковљево стваралаштво, његове доприносе култури и друштву, али и изазове с којима се суочавао у свом раду. Његов труд и залагање као правника, инжењера шумарства, касније посланика у покрајинској скупштини, градоначелника Новог Сада и директора „Дневника” дали су немерљив допринос развоју читаве Војводине, а Нови Сад подигли на ниво озбиљног града, где се резултати његовог рада и данас осете.
Филм кроз три целине прати живот Радомира Раше Радујкова из угла његове породице, пријатеља и колега који представљају Рашу на један живописан и биографски начин. Прати и послератне године, његов долазак у Нови Сад и успон, о чему говоре његове колеге, историчари и ентузијасти који су знали нешто више о годинама када је деловао у граду. На филму је, у трећем делу, заступљена и архивска грађа која даје завршну реч у погледу опуса живота и дела Радомира Раше Радујкова и преко саговорника пружа слику о његовој личности и утицају који је имао за развој Новог Сада и Војводине.
Ауторска екипа филма
‣ Режија: Урош Павлов
‣ Сценарио: Маријана Љумовић и Мирко Димић
‣ Музика: Звонко Богдан Саградићу Шајку
‣ Директор фотографије: Стефан Димитрије Димић
‣ Глумци: Страхиња Бојовић (као Радомир Раша Радујков),
‣ Саговорници: проф. др Драган Станић, проф. др Зоран Ђерић, проф. др Слободан Бјелица, проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, примаријус др Владимир Сакач, Јелена Бијели
‣ Продуценти: Зоран Ивезић и Ненад Шапоња
Сценарио потписују Маријана Љумовић и Мирко Димић, који су се ослањали на пажљиво истраживање и разговоре са људима који су познавали Радујкова, како би на аутентичан начин оживели његову причу. Визуелни идентитет филма обогаћен је радом директора фотографије Стефана — Димитрија Димића, чија камера доноси емотивне пејзаже и детаље који оживљавају причу.
Продуцент Зоран Ивезић пажљиво је координисао све аспекте продукције, обезбеђујући да филм задржи висок уметнички и технички стандард. Ово остварење није само омаж Радомиру Раши Радујкову, већ и универзална прича о снази уметности, истрајности и инспирацији.
Филм позива публику на размишљање о улози уметника у друштву и важности неговања културног наслеђа.
МАТИЦА СРПСКА – ЈЕСТЕ И БИЋЕ (филм о животу и делу Васе Стајића)
Културни центар Војводине „Милош Црњански” је током 2025. године подржао снимање документарног филма продуцентске куће Art Digital Media из Новог Сада, након успешно остварене сарадње са истом продуцентском кућом на реализацији филма из 2024. године „Радомир Раша Радујков – живот и дело”.
Реч је документарном филму „Матица српске – јесте и биће”, тј. филму о животу и делу Васе Стајића (1878–1947), који гледаоцима на један живописан и биографски начин представља Васу онаквим каквим га можда неки нису знали, али и пружа једну општу слику о томе колико је као личност урадио за развој Војводине, град Нови Сад и Матицу српску у првој половини 20. века. Филм је обогаћен архивском грађом, фотографијама из различитих периода живота Васе Стајића и кроз приче саговорника упознаје са различитим аспектима Стајићевог активизма, као писца, учитеља, делатника у култури и јавном животу, као уредника Летописа Матице српске, као председника Матице српске.
Школовао се у Кикинди (где је похађао прву годину мађарске гимназије), потом у гимназији у Сремским Карловцима, где је већ пропагирао социјалистичке идеје, а због сукоба напушта гимназију да би је завршио у Сењу. У Будимпешти похађа студије филозофије и права, а потом студира историју у Паризу и Лајпцигу. Водила га је просветитељска црта, блиска Доситејевој, реформаторске идеје, које су нарочито букнуле пред Први светски рат. Неколико година је био учитељ у Сомбору, али није био само просветни радник. Окупљао је око себе људе, сам је финансирао и уређивао часопис „Нови Србин” јавно износећи своје ставове о положају Срба у Аустроугарској. Укључује се у Народну одбрану – организацију која је настојала да очува националну свест и културу. „Његов најодважнији чин је одлазак са ђацима на Косово и Метохију за Видовдан. Тамо испред аустроугарског конзулата, организује протест, када постаје јасно да његов рад није само образовни, већ и политички.” 1913. године осуђен је на казну затвора од шест месеци као агитатор који пропагира оцепљење Војводине од Аустроугарске, боравећи у неколико мађарских затвора, чешком и словеначком, из којег успева да побегне. По завршетку Првог светског рата ангажован је у Матици српској, где је изабран најпре за секретара, а од 1936. и за њеног председника и уредника Летописа, када постаје један од најзначајнијих уредника. Велики допринос је оставио и као истраживач архивске грађе. Филм гледаоцима открива и низ других детаља из живота Васе Стајића, његов допринос за историографију града Новог Сада, допринос и за град Сремске Карловце, и друге делатности које су обележиле његов живот и судбину.
Ауторска екипа филма
‣ Редитељ: Урош Павлов
‣ Сценарио: Мирко Димић, Маријана Љумовић
‣ Дизајн звука: Стефан Николић
‣ Директор фотографије: Стефан-Димитрије Димић
‣ Наратор: Срђан Мерковић
‣ Саговорници: др Гордана Петковић, проф. др Драган Станић, др Жарко Димић
‣ Продуценти: Зоран Ивезић и Ненад Шапоња
Извор: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ВОЈВОДИНЕ „МИЛОШ ЦРЊАНСКИ”