Међународни фестивал прозе – ПРОЗЕФЕСТ ове године одржаће се по шеснаести пут, од 19. до 23. септембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.
Фестивал организује Културни центар Новог Сада уз подршку Града Новог Сада, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Министарства културе и информисања.
Као и досад, „Прозефест“ ће угостити еминентне ствараоце писане речи. Публици ће се 2022. представити: Ласло Краснахоркаи (Мађарска), Ендру Круми (Шкотска), Алеш Штегер (Словенија), Венко Андоновски (Северна Македонија), Сенка Марић (Босна и Херцеговина), Кристиан Новак (Хрватска), Ана Вучковић и Марјан Чакаревић (Србија).
Разговоре с писцима ће, поред књижевних критичара, водити и ученици новосадских гимназија – према традицији фестивала и с циљем којем је „Прозефест“ посвећен од самог настанка а то је приближавање писане речи младим генерацијама и повратак књижевности њеном исконском и најлепшем облику – живој речи.
Од другог издања фестивала додељује се Награда „Милован Видаковић“. Организациони одбор фестивала уједно је и жири за доделу награде, а ове године радио је у следећем саставу: Недељко Мамула (председник), Мирјана Фрау Гардиновачки, Сања Бркић, Ален Бешић и Милена Граовац (чланови).
Овогодишњи лауреат је мађарски писац Ласло Краснахоркаи.
П Р О Г Р А М
ПОНЕДЕЉАК, 19. септембар
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, клуб „Трибина младих“
19.00
Свечано отварање фестивала
и додела Међународне књижевне награде „Милован Видаковић“
Фестивал отвара: Радослав Петковић, књижевник
Музички програм: Гудачки квартет String Ladies
***
Коктел
20.30
Сусрет с добитником Међународне књижевне награде „Милован Видаковић“
ЛАСЛО КРАСНАХОРКАИ
О аутору говори: Марко Чудић
Разговор воде ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“
УТОРАК, 20. септембар
12.30
Гимназија „Јован Јовановић Змај“
Ласло Краснахоркаи
12.00
Гимназија „Лаза Костић“
Алеш Штегер
19.00
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, клуб „Трибина младих“
МАРЈАН ЧАКАРЕВИЋ
О аутору говори: Јелена Лалатовић
Разговор воде ученици Гимназије „Исидора Секулић“
20.30
АЛЕШ ШТЕГЕР
О аутору говори: Владимир Гвозден
Разговор воде ученици Гимназије „Лаза Костић“
СРЕДА, 21. септембар
12.30
Гимназија „Светозар Марковић“
Сенка Марић
13.30
Гимназија „Светозар Марковић“
Кристиан Новак
19.00
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, клуб „Трибина младих“
СЕНКА МАРИЋ
О ауторки говори: Драган Бабић
Разговор воде ученици Гимназије „Светозар Марковић“
20.30
ВЕНКО АНДОНОВСКИ
О аутору говори: Жељко Милановић
Разговор воде ученици Гимназије „Јован Јовановић Змај“
ЧЕТВРТАК, 22. септембар
12.30
Гимназија „Јован Јовановић Змај“
Венко Андоновски
12.00
Гимназија „Лаза Костић“
Ана Вучковић
19.00
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, клуб „Трибина младих“
КРИСТИАН НОВАК
О аутору говори: Владислава Гордић Петковић
Разговор воде ученици Гимназије „Светозар Марковић“
20.30
ЕНДРУ КРУМИ
О аутору говори: Наташа Срдић
Разговор воде ученици Гимназије „Исидора Секулић“
ПЕТАК, 23. септембар
12.00
Гимназија „Исидора Секулић“
Ендру Круми
13.00
Гимназија „Исидора Секулић“
Марјан Чакаревић
19.00
Културни центар Новог Сада
Католичка порта 5, клуб „Трибина младих“
АНА ВУЧКОВИЋ
О аутору говори: Владимир Арсенић
Разговор воде ученици Гимназије „Лаза Костић“
20.30
Пост „Просефест“
2020 – ЗАЈЕДНИЧКИ ДНЕВНИК О ГОДИНИ КОЈА ЈЕ ПРОМЕНИЛА СВЕТ
Говоре: Данило Лучић и Никола Николић
Модератор: Јована Тодоровић
Ласло Краснахоркаи је мађарски романописац и сценариста познат по захтевним романима с дистопијским и меланхоличним темама. Неколико његових дела претворено је у игране филмове мађарског филмског редитеља Беле Тара.
Ласло Краснахоркаи је рођен у Ђули у Мађарској, 5. јануара 1954. Од завршетка универзитетских студија Ласло Краснахоркаи се изјашњава као самостални аутор. Године 1985. његов дебитантски роман Сатантанго постигао је успех и одмах доспео у први план мађарског књижевног живота. У питању је дистопијски роман чија је радња смештена у Краснахоркаијеву домовину Мађарску и сматра се његовим најпознатијим делом. Почевши од 1985. године реномирани редитељ и ауторов добар пријатељ Бела Тар снимао је филмове скоро искључиво засноване на делима Краснахоркаија.
Краснахоркаи је добио међународно признање критичара. Сузан Сонтаг га је описала као савременог мађарског мајстора апокалипсе, упоредивши га с Гогољем и Мелвилом. В. Г. Зебалд је истакао да универзалност Краснахоркаијеве визије парира оној код Гогољевих Мртвих душа и далеко превазилази све мање бриге савременог писања. Године 2015. добио је Међународну Букер награду. Први је мађарски аутор који је награђен Букером.
Објавио је следеће романе: Сатантанго (1985), Меланхолија отпора (1989), Заробљеник из Урге (1992), Рат и рат (1999), Уништење и туга испод небеса (2004), Seiobo járt odalent (2008), Повратак кући барона Венкхајма (2016), Herscht 07769 (2021); новеле: Планина на север, језеро на југ, путеви на запад, река на исток (2003), Последњи вук (2009), Aprómunka egy palotaért (2018), Mindig Homérosznak (2019); збирке кратких прича: Односи милости (1986), Свет иде даље (2013). Написао је сценарије за филмове у режији Беле Тара: Проклетство (1988), Последњи чамац (1989), Сатантанго (1994), Веркмајстерске хармоније (1997–2001), Човек из Лондона (2007), Торински коњ (2011).
Краснахоркаи је награђен бројним књижевним наградама: Аустријска државна награда за европску књижевност (2021), Literature.gr Phrase of the Year Prize 2018 (2020), Национална књижевна награда за преводну књижевност (САД) за Повратак кући Барона Венкхајма (2019), Aegon Art Award за Повратак кући барона Венкхајма (2017), Међународна Букер награда (2015), Dorothy and Lewis B. Cullman Центар за научнике и писце из Њујоршке јавне библиотеке (2015), Vilenica Prize (Међународни књижевни фестивал Виленица, Словенија, 2014), Награда за најбољу преведену књигу ‒ добитник Ottilie Mulzet за превод романа Seiobo járt odalent (први аутор који је освојио две BTBA награде; 2014), Америчка награда за животни допринос међународном писању (2014), Награда за најбољу преведену књигу ‒ добитник Ђорђе Сиртеш за превод романа Сатантанго (2013), Prima Primissima Prize (2012), Brücke-Berlin Prize (Немачка, 2010) за Seiobo járt odalent, Spycher-Prize (Швајцарска, 2010) за целокупни рад, али посебно за новелу Планина на север, језеро на југ, путеви на запад, река на исток, Награда Друштва књижевника (Мађарска, 2009), Награда за мађарско наслеђе (2008), номинован за Награду „Жан Монеˮ (Француска, 2007), Кошутова награда (Мађарска, 2004), Награда Сорош фондације (2003), Лауреат Републике Мађарске (2002), Награда „Мараи Шандорˮ (мађарско Министарство просвете и културе, 1998), Награда „Круди Гиулаˮ (1993), Bestenliste награда (Немачка, 1993) за Меланхолију отпора, Награда „Дери Тиборˮ (1992), DAAD Fellowship (Западни Берлин, 1987/1988), Награда „Јожеф Атилаˮ (1987), Награда „Mikes Kelemen Körˮ (Холандија, 1987).
Извор: Културни центар Новог Сада
Администратор: ДНМ