СРПСКИ УМЕТНИК- СВЕТСКОГ ГЛАСА
Слободан Тркуља уз пратњу бројних гостију и гајдаша, Фрејзера Фајфилда, одржао је крајем прошле године спектакуларан концерт пред препуном салом СПЕНС-а у Новом Саду. Новосађани су овај концерт дуго чекали, као и интервју са светским уметником.
По чему се наша публика разликује од светске?
Наша публика је публика светске класе из многобројних разлога. Првенствено зато што смо генерално породични људи, високих моралних начела, људи великог срца, саосећајни, људи који у свему траже смисао и лепоту. Не могу да вам опишем колико је лепо свирати пред таквом публиком, јер буквално могу да осетим како сваки тон, сваки звук који створимо налази своје место у људима и постаје део њих, прожима их и све нас спаја на невероватан начин. Ако вам ово звучи сувише поетично, онда нисте били на концерту Балканополиса. Моје искуство и искуство публике јесте управо искуство те енергије, енергије музике која нас уједињује.
Где проналазите инспирацију за стварање музике?
Највећу инспирацију налазим у самом животу и свим стварим које живот носи. Емоције и доживљаје из живота претачем у музику. С обзиром да су ми емоције интензивне и да је радост коју налазим у живљењу велика, и моја музика носи са собом изузетну енергију која покреће људе који је слушају и на коју бурно реагују. Исто тако у мени постоје многи имагинарни светови који живе паралелно са светом око мене. Читав један паралелни универзум који је устројен по мом сензибилитету и где је све обојено музиком и звуцима који чине да се човек осећа небеским. Музика коју изводим увек носи делић тог света у себи. Инспирацију за песме црпим из оба, мада некада ни сам не знам где један свет почиње а други завршава. Оба су пођеднако јака и присутна и преплићу се без реда и закона. Волим нашу народну поезију и трудим се да текстове пишем у том духу, а текстови настају као опис прича које стварам у глави, догађаја, лица, њихових односа, њихових превирања, чежњи, љубави, надања. Претпостављам да људи осећају блискост са мојом музиком баш због емотивних искустава из свог живота.
Како је почела ваша сарадња са познатим светским гајдашем, Фрејзером Фајфилдом, који је чест гост на Вашим наступима?
Фрејзер Фајфилд је један од генијалнијих музичара које сам срео. Он је човек који помера границе свирања традиције и већ сада у Шкотској постоје бендови који су настали инспирисани његовим свирањем. Нас двојица смо, могло би се рећи, браћа по оружју, имамо љубав према истим инструментима, обојица стварамо музику на језику традиције свог народа али као јаке личности дајемо том звуку свој печат и своју уметничку визију. Фрејзер је један од оних музичара који води стару музику у ново доба, компонује и ствара на врло необичан начин. Спој њега и Балканополиса је био толико природан да смо успели да две традиције спојимо у једну. Иначе упознали смо се у Шкотској када смо са Балканополисом наступали на Келтик Конекшн фестивалу и одржали концерт за ББЦ телевизију.
Колико је Балканополис мењао свој стил током година?
Балканополис је као што су се Новосађани крајем прошле године уверили доживео сценску трансформацију у рок атракцију, у бенд панк рок енергије која носи звук наше традиције. У 18 година колико постојимо прешли смо велики пут од нечега што су тада звали етно до стварања новог звука и потпуно новог жанра у музици који су нам на Западу назвали модерна традиција Балкана. Балканополис је тешко издефинисати једном речју јер смо по звуку категорија за себе, што је већ велики успех само по себи. Једино што могу да поручим предивној публици у српској Атини је да се надам да неће дуго чекати на неки наш нови концерт.
Аутор: Јелена Допуђ
Фото: Жељко Савић