Налазите се овде
Почетна > Култура > Сликарство > УРОШ ЋУРИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „САВА ШУМАНОВИЋ“

УРОШ ЋУРИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „САВА ШУМАНОВИЋ“

ДОДЕЛА НАГРАДЕ ЗА ЛИKОВНУ УМЕТНОСТ „САВА ШУМАНОВИЋ“

Четвртак. 25. март 2021, 12,00 часова,

Мастер центар Новосадског сајма, Хајдук Вељкова 11

На Међународној изложби уметности Арт-еxпо на Новосадском сајму се 23-ти пут додељује Награда за ликовну уметност „Сава Шумановић“. Ове године добитник угледног признања је сликар и мултимедијални уметник Урош Ђурић из Београда.

 

Урош Ђурић (Београд, 4. децембра 1964.) је на нашој уметничкој сцену запажено присутан већ више од три деценије. Он се појављује у само предвечерје фаталних деведесетих година прошлог века, уочи одиста епохалне кризе и распада Југославије. Своју рану афирмацију је стекао захваљујући заједничким изложбеним наступима са генерацијским колегом Стеваном Маркушем. Њихова карактеристична фигуративна слика се концепцијски потпуно издвајала у тадашњим „новомодернистичким“ тенденцијама али се ни једног тренутка није доводило у питање адекватност приступа карактеру света и духа времена тог доба. Ђурић и Маркуш 1994. године објављују свој Манифест Аутономизма (1994) којим су дефинисали примарност личног принципа у приступу животу и уметности. Заправо, уметност Уроша Ђурића је заснована на чвстим концептуалним ставовима бихејвиористичког типа; то је уметност понашања која подразумева сукцесивне промене како би се изрекао аутентично субјективистички индивидуалистички став о свету и времену у коме уметник живи и ствара. Тог начела Ђурић се константно придржавао током свог целокупног уметничког опуса, без обзира на „фасадне“ манифестације његових уметничких творевина исказаних сликом/сликарством, фотографијом, дигиталном манипулацијом, стрипом, специфичним перфоррмативним активностима.

Непосредан повод за одлуку жирија да се уметнику Урошу Ђурићу додели Награда „Сава Шумановић“ представља изложба „Урош Ђурић, Последња изложба савремене уметности“, одржана током октобра и новембра 2020. године у Галерији Kултурног центра Београд. У тој поставци Ђурић сагледава позицију појма „савремена уметност“ у амбијенту актуелних социјално-политичких односа претпостављајући да је „савремена уметност еквивалент капитализму те да ће, највероватније, одласком капитализма отићи и савремена уметност“. Заправо, уметник полази од чињенице да је глобално владајући систем неутралисао деловање уметности присвојивши је – баш као и све друге области свакодневног живљења, што је у супротности са изворним значењем уметничке савремености која је опстајала и функционисала само ако је била критички расположена према друштвеним збиванима, ако је сублимисала хтење заједнице и ако је имала снаге да понуди нове друштвене моделе и етичке напомене. Урош Ђурић је специфичним концептом „Последње изложбе савремене уметности“ презентовао бројне појединачне радове из различитих „фаза“ свог уметничког деловања, покушавајући да у унутар властите уметности изнађе и понуди могући модел за проналажење истинског егзистенцијалног смисла. Због тога и ова изложба ефикасно и ефектно наставља да промовише Ђурићеву посве индивидуалистичку и конфронтирајућу естетику; да афирмише његово неконформистичко али потпуно осмишљено понашање у којем елементима (ван)уметничког популистичког понашања „подупире“ сериозност и пуну смисленост својих уметничких остварења.

Такође, жири изложбе је имао у свести и податак да је током протекле године Музеј Албертина у Бечу уврстио у свој фонд седам радова Уроша Ђурића. Реч је о радовима насталим од 1995-те до 1997. године. Чињеница да се Ђурићево дело нашло у светски значајној збирци Албертине која чува дела Леонарда да Винчија, Микеланђела, Рафаела, Албрехта Дирера, Рембранта, Петер Паул Рубенса, Оскара Kокошке, Густава Kлимта, Егона Шилеа и других светски значајних уметника свакако је изузетно достигнуће не само у биографији једног уметника него и у читавој нашој уметност и култури.

Због свега тога, чланови Жирија за доделу Награде „Сава Шумановић“ су мишљења да је својим тридесетогодишњим деловањем и високим дометима, својим изузетним и специфичним остварењима у актуелном тренутку, својим доприносом нашој уметности – Урош Ђурић достојан награде која носи име једног од најзначајнијих уметника у историји српске уметности.

Одлуку о додели Награде за ликовну уметност „Сава Шумановић“ 2020-те уметнику Урошу Ђурићу донео Жири у којем су Славица Попов, историчарка уметности и кустоскиња Савремене галерије Зрењанин; Весна Латиновић, галеристкиња и директорка Галерије Бел Арт те Сава Степанов, ликовни критичар из Новог Сада.

Животна судбина и уметнички профил сликара Саве Шумановића (1896-1942) поседује парадигматску снагу – велики сликар је био стваралац истанчаног слуха који је импулсе свога времена преточио у снажно уметничко дело. Покретачи Награде за ликовну уметност „Сава Шумановић“ – Новосадски сајам, Галерија Бел арт и Центар за визуелну културу Златно око из Новог Сада – настоје да промоцијом признања са именом угледног уметника, перманентно афирмишу његово дело и подстичу развој савремених уметничких идеја на српској уметничкој сцени.

Досадашњи добитници Награде за ликовну уметност „Сава Шумановић“ су Драгомир Угрен (1999), Мрђан Бајић (2000), Здравко Мандић (2001), Душан Оташевић (2002), Миодраг Б. Протић (2003), Живко Грозданић (2004), Милан Блануша (2005), Милета Подановић (2006), Балинт Сомбати (2007), Раша Тодосијевић (2008), Мира Бртка (2009), Владимир Величковић (2010), Радомир Дамњановић Дамњан (2011), Звонимир Сантрач (2012), Олга Јеврић и Јерко Денегри (2013) и Слободан Kојић (2014), Чедомир Васић (2015) и Марија Драгојловић (2016), Растислав Шкулец (2017) , Игор Антић (2018), Славољуб Цаја Радојчић (2019) и Миленко Првачки (2020).

Галерија Бел Арт

Оставите одговор

Top