Nalazite se ovde
Početna > Kultura > SRBI SU IZGUBILI VELIKOG NAUČNIKA I DIPLOMATU – SLOBODANA JARČEVIĆA

SRBI SU IZGUBILI VELIKOG NAUČNIKA I DIPLOMATU – SLOBODANA JARČEVIĆA

Slobodan Jarčević (1942. – 2020.)

Upokojio se veliki srpski naučnik i karijerni diplomata Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova Republike Srpske Krajine. To nije gubitak samo za porodicu Slobodana Jarčevića već i gubitak za sav srpski narod bez obzira na granice.

Ali tako veliki naučnik nije mogao biti dovoljno poznat i priznat u neoinkvizitorskom i ustaškom Beogradu. Mnogima će ova formulacija biti rogobatna, neprihvatljiva ali tragedija ove činjenice da takav naučnik još nije prihvaćen u univerzitetskoj i akademskoj sredini je daleko dublja. Sapeta u antisrpske rasističke projekte svođenja Srbije i srpskog naroda na «Beogradski pašaluk» srpska intelektualna elita koju je produkovao taj projekat nije bila mentalno sposobna da shvati naučna istraživanja Slobodana Jarčevića.

Jezuitska agentura koja je oblačila ruho «srpskog nacionalnizma» i svodila srpski narod na izmišljene granice Karlobag, Ogulin, Virovitica nije dopuštala ni u jednoj sferi da naučna otkrića i mnogobrojni naučni radovi Slobodana Jarčevića budu osvetljena u javnosti i prihvaćena u nastvno – obrazovnom procesu na univerzitetima i školama, zbog toga što tako izmišljene granice ne samo za Jarčevića nego za bilo kog razumnog čoveka nisu mogle postojati jer je on pisao i govorio ne o takozvanoj Velikog Srbiji nego o uistinu Velikog civilizaciji Lepenskog Vira i Vinče Veneta (Slovena) koja se rasprostirala o Crnog do Venetskog mora kako Gaj Julije Cezar naziva ne samo današnje Jadransko more nego i današnji Lamanš, odakle su sistematski latinizovanjem potiskivali Slovene/Venete fizičkim genocidom, etničkim čišćenjima, pokrštavanjem, terminološkim ratom, izmišljanjem novoNaroda, izmišljanjem novoJezika i stvaranjem novih religija i novih crkava.

Rođen u vreme Drugog svjetskog rata 2. februara 1942. godine u Gornjem Ravnom na Kupresu (današnja Federacija BiH Bosne i Hercegovine) već u najranijem detinjstvu osetio je vihor proganjanja i uništavanja Srba. Osnovnu školu je završio u Novim Kozacima (Banat), gde se njegova porodica preselila 1846. godine. Srednju ekonomsku školu je završio u Kikindi, a Fakultet političkih nauka u Beogradu..

Kao karijerni diplomata u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do 2002. godine je službovao u Zambiji, Grčkoj, Indiji, Rumuniji, Kuvajtu i Belorusiji. Posle raspada Jugoslavije od 1990. do 1999. je bio Ministar inostranih poslova Republike Srpske Krajine, a od 1992. do 1994. je bio savetnik Predsednika Milana Martića.

Slobodan Jovanović nesumnjivo velikan nauke kao «pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, posle Drugog svetskog rata nije mogao biti štampan u Jugoslaviji sve do 1990. godine.

Takva sudbina nepriznavanja, ignorisanja i osporavanja zatekla je istog takvog genija diplomatije kakav je bio Slobodan Jarčević samo zbog toga što je ustao u odbranu srpskog naroda ne samo u svojim velčanstvenim knjigama nego i Republici Srpska Krajana gde je na poziv srpskog naroda kao karijerni diplomata prihvatio da bude izabran za Ministra spoljnih poslova Republike Srpska Krajina.

Izdati od takozvane Evropske civilizacije i pod udarima privatnih armija Sjedinjenih Američkih Država srpski narod iz Republike Srpska Krajina prognan je u operacijama «Oluja» a sa njima i Vlada Republike Srpska Krajina i Slobodan Jarčević. Ali Vlada Republike Srpska Krajina i Slobodan Jarčević, ministar inostranih poslova nikada se nisu predali i nisu prestali da rade na dobro ne samo srpskog naroda Republika Srpska Krajina već i na dobro celokupnog srpskog naroda. Izgubivši domove, teritoriju, hiljadugodišnja ognjišta i hiljade pobijenih Srba, dece i staraca i starica ovi gorostasi su uzeli u zaštitu vas srpski rod.

Oni su u saopštenjima, diplomatskim telegramima, diplomatskim notama svakodnevo branili srpski rod i srpsku istoriju, prava Srba na postojenja. Za te veličanstvene uzore diplomatskog delovanja, književnog i naučnog stvaralaštva Slobodana Jarčevića, ministra inostranih poslova imali su jak fundament u naučnim otkrićima i mnogobrojnim naučnim radovima Slobodana Jarčevića. Nesumnjivo je da će se ta diplomatksa prepiska jednom izučavati na univerzitetima, fakultetima i akademijama diplomatije u mnogim zemljama u svetu. Ja ne sumnjam da će jednog dana bista Slobodana Jarčevića stajati ispred Fauklteta poltičkih nauka u Beogradu, kako sada stoji bista jedino Slobodana Jovanovića ispred pravnog faulteta u Beogradu.

Beogradska štampa i televizijske stance stalno ističu da nisu pod diktatom izvršne vlasti ali sramno ignorišu postojanje prognane Vlade Republike Srpska Krajina i sve mnogobrojne note protesta koje su ta Vlada i Slobodan Jarčević dostavljali svakodnevno diplomatskim predstavništvima. Mi Srbi i u Srbiji i u ostalim srpskim zemljama i u rasejanju čitali smo te note protesta da bi se obrazovali, da bi saznali činjenice o drevnoj istoriji Srba i o savremenom stradanju srpskog naroda i da bismo shvatili najstravičnije oblike progona i pogroma u kome jedno od najzačajnih mesta zauzima – ZABORAV. Te diplomatske note koje je sastavljao Slobodan Jarčević su, kao i njegove knjige i svi ostali radovi, su bile najubitačnije rakete i razarajuće bombe koje su uništavale – ZABORAV kako drevne srpske istorije tako i savremenog srpskog stradanja. I sramna «jezuitsko-ustaška» «šutnja» i ignorisanje antiBeogradskog sistema javnog informisanja uključujući i sve televizijske kanale ništa neće moći tim diplomatskim notama Slobodana Jarčevića i prognane Vlade Repubilke Srpska Krajina, kako nije «Brozovska šutnja» mogla da uništi veliko delo Slobodana Jovanovića. Ostaće bez ikakve sumnje za buduće generacije studenata i poslediplomaca i doktoranata ova veličanstvena dela diplomatije ispisana rukom ministra Slobodana Jarčevića čak i u vidu knjige «Republika Srpska Krajina – državna dokumanta»

Slobodan Jarčević je prvi podigao baklju osvetljavanja i osvešćenja da je srpski jezik korišćen na prostoru sve današnje Rumunije, da je srpski jezik i «Kormčija knjiga/Zakonopravilo Svetog Save Srpskog» korišćena na staroslovenskom/srpskom jeziku u svim Rumunskim i Moldavskim hramovima do XIX veka. Jarčević je otvoreno pisao da su Rumuni i Moldavci po poreklu Srbi. Danas ima i drugih diplomiranih istoričara koji ističu ove nesporne činjenice sa novim radovima, što potvrđuje veličinu i značaj Jarčevićevih naučnih otkrića, knjiga i drugih mnogobrojnih radova.

Izlaganje Slobodana Jarčevića na ruskim univerzitetima kada je lično izlagao na Lenjingradskom državnom pedagoškom univerzitetu u elitnom Carskom selu (u Sankt-Peterburgu) ili kada je bio prezentovan sa pisanim radovima na Međunaordnom nezavisnom ekologo-politološkom univerzitetu u Moskvi su uvek izazivali posebnu pažnju i poštovanje. Tako je blagodareći toj unikalnosti izabran za člana Petrovske akademije nauka, koja ima dužu tradiciju od Ruske akademije nauka, ali je nesumnjivo da je više potreban Slobodan Jarčević toj akademiji nego što je ona potrebna njemu jer je njegov rad prevazišao ovu epohu.

Jezuitska podvala o takozvanim granicama Karlobag, Ogulin, Virovitica što je samo lukavo potiskivanje Srba razobličeno je radom Slobodana Jarčevića «I od Istre do Drine Srbija». Ali novinarski pacovi koji su talambasali o granicama takozvane Velike Srbije do Ogulina i Virovitice «šute» o ovim činjenicama da su Srbi i Srbija bili i jesu i za predelima te izmišljene granice i za predelima Republike Srpske Krajine jer je Srpska Krajina bila nekad u Sloveniji gde je izniko i veliki pesnik Silvije Krajnjčević (od Krajine) i da su Srbi živeli u Istri i da su živeli na obalama reke Po koju su tipično Krajišnički zvali Paduša, iako i velčičavnstveni Miloš Budimir u latinizovanoj varijanti Padusa nije mogao da ulovi srpsku reč, iako reka Po nesumnjivo pada sa Alpa.

Slobodan Jarčević je otkrio isto tako da su prostori VengGrije, koju mi Srbi nepravilno zovemo Mađarska, pronizani drevnim arheološkim nalazištima koja skoro sva imaju oznaku «Rac» jer su se Srbi do 1949. godine zvali Ras. Piskarala u dnevnim novinama to ne smeju da ponove ili saopšte javnosti zbog licemerne «politkorektnosti» iako Slobodan Jarčević ne traži bilo čiju teritoriju ali nam nepogrešivo osvetljava da je Kultura Lepenskog Vira i civilizacija Vinče bila daleko do i preko Tripolja. I koliko to sredstva javnog dezInformisanja ignorišu isto toliko najnovija DNK istraživanja potvrđuju navode i činjenice u radovima Slobodana Jarčevića.

To su očigledno nedostižni dometi za mnoge profesore Beogradskog univerziteta koji nisu imali argumente da pariraju Slobodanu Jarčeivću ni činjenicama ni po obimu radova. Ali su takvi pribegavali jezuistskom lukavstvu da netalentovanom i hramajućom satirom zastrašuju ne smelog viteza kakav je bio Slobodan Jarčević nego sve druge profesore Beogradskog univerziteta i akademike da se ne bi usudili da prihvate nesporne argumente Slobodana Jarčevića.

Ali ni u tome Slobodan Jarčević nije ustupao. On je takve lukavce razobličavao njihovim oružjem u radovima kakva je bila knjiga «Srbi pre biskupovog Adama» razobličajavajući i naslovom da iza takvih prevara stoji neoInkvizicija i Vatikan kao glavni izvor srpske nesreće i razdora, što je precizno opisao i Gaj Julije Cezar u «Zapisima o Galskom ratu».

Slobodan Jarčević je nesumnjivo veliki srpski naučnik ali je, nažalost moguće, da Srbi nikada više neće imati takvog multidemdijalnog i multidisciplinarnog naučnog istraživača. Ono što je moguće neponovljivo to je činjenica da je Jarčević kao nezabeleženi talenat koji nije imao bilo kakvu državnu pomoć ili pomoć institucija kulture sačinio nevverovanu u istoriji čovečanstva rekonstukciju izvornika  «Ilijade», «Odiseje», «Rg Veda», koje su, sada možemo sa sigurnošću da kažemo bile prvobitno sastavljene u desetercu

Ti kapitalni radovi Slobodana Jarčevića se ne mogu nazvati prepevom Homera. To nije samostalan umetnički rad odvojen od traga koji nam je ostavio Homer. Sa sigurnošću momo reći da se Slobodan Jarčević ovim radoima svrstao u rame sa velikim Turom Hejerdalom. Naime Jarčevićev tekst «Ilijade», «Odiseje», «Rg Veda» u desetrcu moramo da ocenimo kao jednu veličanstvenu rekonstrukciju, sa ogromnom očiglednošću da je ovi drevni epovi upravo takvim stilom, stihom i desetercem bili sastavljeni u izvorniku a zatim prepevan na Grčki jezik, a onda na sve ostale jezike, čime se sve više odvajao od svog izvornika, kojem ga je vratio svojom rekonstrukcijom Slobodan Jarčević.

Upravo rekonstrukcija brodova koje je sastavljao Tur Hejerdal je postao značajan naučno-istraživački model u prevazilaženju naučnih dogmi i zabluda. To što njegovi brodovi nisu dosezali do obala Južne Amerike i drugih odredišta samo potvrđuje da je on bio u pravu ali da je i Alfred Vegener bio u pravu da su kontinentalne ploče bile nekada jedna celina ali su danas udaljene više nego u vreme koje je rekonstruisao Tur. Tako da svako ko bi našao kakvu zamerku naučno-istraživačkoj remek rekonstukciji Jarčevića, mora imati upravo u vidu uzajamnost istraživanja Tura Hejerdala i Alfreda Vegenera, pa i našeg Milutina Milankovića o klimatskim promenama i pomeranju Ekvadora, kada su u pitanju nesumnjivo uspele rekonstrukcije Hejerdala.

Rekonstrukcija Slobodana Jarčevića ima potvrdu i u predlogu predstavnice Rumunije na Međunarodnom skupu održanom od 12. do 14. maja 2011. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu (pod nazivom «Primena i rezultati primene Međunarodne konvencije o nematerijalnom kulturnom blagu u Jugo-Istočnoj Evropi» u organizaciji UNESKO, Venecija i Komisije UNESKO Republike Srbije,  koja radi u okviru Ministarstva inostranih poslova Srbije) koja je preporučila da se preduzmu hitne i opsežen mere za očuvanje «srpskih herojskih/junačkih pesama» koje su po strukturi i sadržaju unikalne i prepoznatljive u celom svetu. Ali je ovde opet lukavstvom i podvalom umesto «srpskih deseteračkih pesama» kao nematerijalno kulturno blago na UNESKO listu unet muzički instrument «gusle».

Pleni u svemu tome jasnoća Slobodana Jarčevića:

«Mnogi izvori o Srbima (Slovenima), kako antički tako i kasniji, zanemarivani su od strane zvaničnih istoričara – nisu iscrpnije izučavani. Zato se napadno u zvaničnoj istoriografiji Evrope isticalo, da su Sloveni nepismeni i nepokršteni do 9. stoleća. To je namerno činjeno u zapadnoevorpskim državama.  Čudno je da su to prihvatili, kao temeljnu naučnu istinu, slovenski intelektualci. Posebno je neshvatljivo, da su tako postupali i Rusi, mada im je država, u 18. i 19. stoleću, bila svetska sila. Mogli su (bez straha od Zapada) ukloniti nametnute falsifikate. Srpski intelektualci su, među njima: Miloš S. Milojević i Sima Lukin Lazić, u drugoj polovini 19. stoleća, pisali protiv zvanične istorije, ali su njihova dela uklonjena i više se nisu pojavljivala – objavljena su tek krajem 20. stoleća. Austrougarska je, zbog osporavanja nemačkog tumačenja slovenske istorije (u knjigama Sime Lukina Lazića i dr Miloša S. Milojevića) zapretila Srbiji sankcijama i uskraćivanjem kredita, a pretila je i oružjem, pa se Srbija povinovala i preuzela u obrazovni sistem istoriju Slovena – kakvu su diktirali iz Beča i Berlina.

Školski i univerzitetski udžbenici sadrže, i danas, odrednice iz falsifikovane istorije Slovena. To se osporava na naučnim skupovima, ali sredstva javnog informisanja, u većini evropskih država, izbegavaju da to objavljuju. Evo nekoliko radova s tih skupova.

Među njima je najviše pažnje izazvao referat italijanskog istoričara, Đankarla Tomacoli Ticijana i koautora, bugarskog lingviste – P. P. Serafimova. Oni su, na Međunarodnom kongresu: „Doćirilovska slovenska pismenost i dohrišćanska slovenska kultura“, Sankt Peterburg (12-14. maj 2008), naveli – da su falsifikati o Srbima (Slovenima) i Grcima dosegli vreme trećeg milenijuma pre Nove ere. Naveli su, da Minojska kultura na Kritu nije grčka – nego je slovenska.»[1]

Ovo su fakti čijem sam iznošenju na naučnoj konferenciji na univerzitetu u Rusiji prisustvovao i ovde svedočim o veličini i istinosti i česnosti ovog velikog srpskog naučnika, neponovljivog naučnog istraživača i velikog diplomate.

SLAVA SLOBODANU JARČEVIĆU I NJEGOVOM VELIKOM NAUČNOM I DIPLOMATSKOM DELU KOJE ĆE SE IZUČAVATI NA MNOGIM FAKULTETIMA U SVETU KADA SE IZBORIMO ZA IPRAVO SLOVENA DA NE BUDU PROGONJENI I PROTERIVANI. 

Autor: dr Božidar Mitrović

 

One thought on “SRBI SU IZGUBILI VELIKOG NAUČNIKA I DIPLOMATU – SLOBODANA JARČEVIĆA

  1. Slava Gosp Slobodanu Jarcevicu,ostace upamcen,kao veliki borac,slobodar naroda Republike Srpske Krajine,
    Ostace u srcima naroda Republike Srpske Krajine,
    Honorarni Konzul Republike Srpske Krajine,za Australiju&New Zealand

Ostavite odgovor

Top