Налазите се овде
Почетна > Најаве Догађаја > РЕПЕРТОАР ЕМИТОВАЊА ПРЕДСТАВА ОНЛАЈН ОД 20. ДО 26. МАЈА

РЕПЕРТОАР ЕМИТОВАЊА ПРЕДСТАВА ОНЛАЈН ОД 20. ДО 26. МАЈА

Среда, 20. маја

Линк ка представи се поставља у 14 часова и доступан је 24 часа, до четвртка, 21. маја у 14 часова

Милован Витезовић

СВЕТОЗАР

Редитељ: Југ Радивојевић
Драматург: Спасоје Ж. Миловановић
Сценограф: Александар Денић
Костимограф: Татјана Радишић
Композитор: Александар Сребрић

Играју: Саша Торлаковић, Марко Савић, Гордана Јошић, Ивана Вукчевић / Вишња Обрадовић, Јована Мишковић, Григорије Јакишић, Небојша Савић, Драгомир Пешић, Аљоша Ђидић, Предраг Момчиловић, Душан Вукашиновић, Милован Филиповић, Страхиња Бојовић, Пеђа Марјановић, Љубиша Милишић, Миодраг Петровић, Ервин Хаџимуртезић, Золтан Молнар, Иван Ђурић, Драган Којић, Зоран Богданов, Марко Савковић, Јован Ристовски, Стефан Бероња.

Реч писца
Уколико бих тражио неку светску личност са којом бих упоредио Светозара Милетића, онда би то најпре била личност Томаса Мора.
Милетића поимам као људску громаду од века одваљену. И кад кажемо Милетић, мислимо Светозар и то је наслов ове драме. Био је рођен за велике снове, вредне страдања и робијања. Његов живот је богом дан за драму. Уздам се да сам достојан писац.
Усредсредио сам се на Светозареву личну и породичну драму, која је била истовремено и драма српског народа његовог времена.
Нисам писац који објашњава шта је оним што је написао хтео да каже. Ако је ту – ту је. Ако није – на моју душу.
Велика је част да се драма Светозар игра у Српском народном позоришту, чијем је утемељењу и он значајно допринео, не само као
побратим Јована Ђорђевића. Зато од срца захваљујем свима у Српском народном позоришту, свим ауторима и протагонистима ове поставке, за појмљено и постигнуто.

Милован Витезовић

У оквиру програма обележавања стогодишњице завршетка Великог рата и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918 – 2018.

ПРЕМИЈЕРА: 25. новембра 2018, сцена „Пера Добриновић“

Представа траје: један сат и педесет минута.

Више о представи : https://www.snp.org.rs/?page_id=20358

Петак, 22. маја

Линк ка представи се поставља у 14 часова и доступан је 48 часова, до недеље, 24. маја у 14 часова

Ђузепе Верди
ДАМА С КАМЕЛИЈАМА, балет у два чина

Либрето: Крунислав Симић, према истоименом роману Александра Диме Сина
Оркестрација: Александар Којић

Кореограф и редитељ: Крунислав Симић
Диригент: Александар Којић
Сценограф: Герослав Зарић
Костимограф: Бојана Никитовић

У главним улогама : Ана Ђурић (Маргерита Готје), Андреј Колчериу (Арман Дивал), Давид Груосо(Господин Дивал, Арманов отац), Катарина Кљајић (Мадам Олемпа) …

Ово дело је инспирисано истоименим романом Александра Диме Сина, на музику Вердијеве „Травијате“ (оркестрација Александар Којић), поново нам је омогућило сусрет са темом велике љубави између париске куртизане Маргерите Готје и њеног младог љубавника Армана Дивала. „Једноставна, дирљива и страсна музика“, како је сам Верди желео да је оствари  за своју „Травијату“, и драматична прича о животу двоје љубавника били су основни подстицаји за настанак представе вишеслојних позитивних уметничких резултата.
Ксенија Дињашки

Дама с камелијама као Вердијева Травијата
(Giuseppe Verdi, Ронкола, крај Бусета, 10. X 1813 – Милано, 27. I 1901)

Током фебруара 1852, боравећи у Паризу, Верди је имао прилике да, у театру Водвиљ, види драму Дама с камелијама, коју је према сопственом роману сачинио Александар Дима Син. Био је више него импресиониран. /… / По сопственим речима желео је нешто једноставно, дирљиво и страсно после суморних трагедија из своје две претходне опере и осећао је да је у либрету Даме с камелијама нашао своју тему, што је морао прихватити и његов либретиста Франческо Марија Пјаве.

Међутим, Вердијева Травијата није Дама с камелијама А. Диме, иако од њега потиче. Верди обележава своју јунакињу, недвосмислено јој одређујући амбијент и све остало што из њега произлази, што иде са њим и уз њега. Он жели да је „очисти“ – љубављу, али у исти мах, он полази од тога да је она одвећ огрезла у кал, исувише спала на дно, да би имала право и наду на жуђени спас и срећу. Отуда је та љубав и извор њене трагедије, али тек видљив извор, све остало, дубље, на ту видљивост се надовезује. Виолета, дакле, мора бити блудница, јер само као таква, она не зна шта је љубав – њен занат то не тражи! – али кад је осети, кад се занесе том непознатом чари, истог часа стаје на пут своје трагичне кривице…

С. Турлаков, 1981.

Вердијева Дама с камелијама

Више пута је истицано да у том делу постоје неке паралеле са тадашњим Вердијевим животом.

Композитор је живео са певачицом Ђузепином Стрепони којом се није оженио све до 1859. године, што му је с моралног аспекта пребацивао отац његове покојне жене, Антонио Бареци. Упркос томе, Бареци је признавао Ђузепинине врлине. Пјаве се повиновао композиторовој вољи, па је Алфонсина Плеси претрпела још једну трансформацију, да би постала Виолета Валери, а Дивал је постао Алфред Жермон. Верди је радио на музици истовремено надгледајући пробе за Трубадура и почетком 1853. Травијата је била спремна за своју венецијанску премијеру.

Шест година после смрти, Алфонсина Мари-Маргарет била је први пут оживљена у музици као Травијата. Наслов је изведен из италијанског глагола traviare, што значи блудети, а Виолета назива себе травијатом – блудницом.

Неуспех премијере у Венецији био је пролазан, тек толико да тадашњој публици дa времена да се поврати од шока – довести на оперску сцену једну куртизану?! Ускоро су сви били заљубљени у њу и патили с њом; изгледа да је и данас тако.

Н. Грба, Бисери оперске ризнице, Београд, 2001.

Снимак премијерне обнове: 13. октобра 2018, сцена „Јован Ђорђевић“

Трајање: два сата и петнаест минута и има једну паузу.

Више о представи : https://www.snp.org.rs/?page_id=2288

Недеља, 24. маја

Линк ка представи поставља се у 14 часова и доступан је 24 сата, до понедељка, 25. маја у 14 часова

Мирослав Момчиловић
СМРДЉИВА БАЈКА

Копродукција Српског народног позоришта и КЦ „Младост“ из Футога

Аутор и редитељ: Мирослав Момчиловић
Драматург: Николина Ђукановић
Сценограф: Ивана Јанчић
Костимограф: Сенка Раносављевић
Композитор: Александар Бахун

Играју: Радоје Чупић, Соња Дамјановић, Сања Микитишин, Александра Плескоњић, Љубиша Милишић, Милан Ковачевић, Душан Јакишић

„(…) У фокусу Момчиловићевих сценарија, филмова, драмских адаптација и представа, увек су лузери, згубидани, пропалице. Његова сад већ изграђена поетика подразумева да они нису нужно негативни. Својим омиљеним ликовима Момчиловић прилази са разумевањем, чак и љубављу, као социолошки и психолошки потпуно прихватљивим категоријама, с обзиром на то да су „производ“ друштвених околности, времена које од деведесетих наовамо називамо транзицијом.
Као и преходна, наведена остварења, „Смрдљива бајка“ је у позоришном медију претрпела измене у односу на филмски „оригинал“. Два бескућника између којих се рађа дирљива љубав, што је главна потка филма, није прича у представи Српског народног позоришта. Својеврсна бајка је проширена на читаву групу сличних ликова, који насељавају напуштену фабрику, чиме је социјални оквир приче добио додатни ангажман. Управо транзиција, прелазак из социјалистичког у капиталистички друштвено-политички оквир, ратови, латентно су главна тема позоришне адапатције „Смрдљиве бајке“(…)“
Из критике Игора Бурића, „Дневник“, 25. децембра 2018.

Снимак премијере: 21. децембра 2018, Камерна сцена

Трајање: сат и десет минута

Више о представи: https://www.snp.org.rs/?page_id=20696

 

Уторак, 26. маја

Линк ка представи поставља се у 14 часова и доступан је 48 сати, до четвртка, 28. маја у 14 часова

ВОЈВОЂАНСКА РАПСОДИЈА

Вашарска панорама

По мотивима прозе Село Сакуле, а у Банату Зорана Петровића

Драматуршка адаптација: Жељко Мијановић и Владимир Лазић

Редитељ: Владимир Лазић

Композитор: Габор Ленђел

Текст сонгова: Жељко Мијановић

Реч редитеља:

Редитељско бдење над Војвођанском рапсодијом

„Инспирисан књижевним делом Зорана Петровића, а пре свега горко-хуморном хроником

његовог родног места Село Сакуле, а у Банату, упустио сам се у авантуру трагања по знаним и мање знаним пределима богатог војвођанског миљеа. Свестан да ће се неизоставно наметнути поређење са надахнутом и промишљеном драматизацијом и режијом антологијске представе професора Димитрија Ђурковића, рађеном према истом литерарном предлошку, после дужег размишљања и договора са управом СНП-а, уследио је „логичан избор“: мјузикл са свим ризицима које таква одлука подразумева. У драматуршкој сарадњи са Жељком Мијановићем, упустио сам се у рестаурацију познатих мотива, склапајући истовремено и сасвим „нове“ елементе у распевани мозаик будуће рапсодије. Бришући границе између снa

и јaве, ствaрног и нествaрног, комичног и трагичног… а без оптерећења да будемо пошто-пото „оригинални“, нудимо вам причу о нашим малим и великим судбинама и заблудама, веровањима и празноверицама, накнадно измишљеном пореклу и митолошким заносима, стварној и лажној храбрости, историји и псеудоисторији… И док мукотрпно стварамо нове музичко-кореографске слике са намером да вам свестраније приближимо „ситнице које живот значе“, као по неписаном правилу, наша вољена земља поново се налази у замршеном ковитлацу разних европских ветрова који нас немилосрдно шибају из свих праваца…“

Владимир Лазић

Премијера: 2. децембар 2017. године, сцена „Јован Ђорђевић“, СНП.

Представа траје око два сата, без паузе.

Више о представи: https://www.snp.org.rs/?page_id=16769

 

Извор: СНП

Оставите одговор

Top