Налазите се овде
Почетна > Културна Политика > ПРОБЛЕМИ МЛАДИЋА НА СЕЛУ

ПРОБЛЕМИ МЛАДИЋА НА СЕЛУ

Комплементаристички одговор на радикални феминизам (10)

ПРОБЛЕМИ МЛАДИЋА НА СЕЛУ

dsc_0317

Младићи, поготово они на селу, суштински су најугроженија категорија становништва. Младићи на селу су обично од малих ногу подвргнути тешким условима живљења. Насупрот својим сестрама (девојкама на селу), они су присиљени да раде све тешке пољопривредне послове. Девојке су обично тога поштеђене. Када је реч о свакодневним пословима, девојке су у повлашћеном положају. Штавише, оне се подстичу да се школују, оду у град и тамо запосле и/или удају. Зато у градовима има вишак девојака, а на селу мањак.

  1. 1. „Хипергамија”

Догађа се и то да су у селима девојке чешће запослене него младићи. Оне чешће раде у трговини, просвети и другим услужним делатностима. Мушкарци у „терцијалном сектору” не могу лако наћи посао. А мушкарац без посла на селу, као и било где другде, тешко може да нађе девојку, а камоли да се ожени. Кључни проблем младића на селу је како основати породицу.

Мушкарци на селу, више него у граду, осећају страх од удварања. Тај страх је производ рационалног сазнања, мада вероватно подсвесног, да право избора суштински припада девојкама. Ту појаву биолози називају „женски избор” (female choice). Једна од последица „женског избора” је „хипергамија” (hypergamy). Етимолошки, реч хипергамија представља кованицу грчких речи hyper (над, изнад) и gamos (брак). Реално, хипергамија је појава да особа путем брака оде на виши социоекономски ниво. Хипергамија функционише у корист девојака. Оне су те које путем брачне везе (удаје) чешће него младићи прелазе из села у градове, тј. из малих места у веће. Разлози за ову појаву су сложени, али се своде на чињеницу да је женски пол биолошки, тј. репродуктивно скупоценији. На брачном тржишту девојке су траженије самом чињеницом што су девојке. Стога су обично оне те које брачном везом социоекономски иду навише (marrying up).

Последице хипергамије по мушкарце на селу су лоше. У селима Србије живи око 80.000 неожењених мушкараца између 25-45 година старости. Они би радо основали породицу, али не могу, јер девојке имају склоност да оду у град, тамо се запосле и/или удају. Тај вишак девојка у градовима ствара другу социопатолошку појаву: њихово прекомерно сексуално супарништво.

  1. 2. Разголићеност градских девојака

Док младићи у селима пате јер немају девојака, младићи у градовима их имају у обиљу, али оне ту имају склоност да буду промискуитетне. Девојке у градовима се размећу својим телима у утегнутим и плитким панталонама које откривају стомаке украшене минђушама, у мини сукњама уз које иду ципеле с високим штиклама, у уским и провидним мајицама. Толико упадно истицање ерогених делова тела непреварљив је индикатор великог женског сексуалног супарништва. А женско сексуално супарништво се развија у друштвима где има мало пожељних мушкараца. А такво је управо наше.

Жене окружене мушкарцима који нису вољни или нису способни да буду посвећени мужеви и/или очеви осећају повећану привлачност секса без обавеза – осећају, другим речима, опуштеност у погледу сексуалног морала. А ако се услови на тржишту поправе – ако се повећа број пожељних мушкараца – повећаће се и женска морална озбиљност.

Ако желимо друштво у коме има мање морално неодговорних девојака, мора се повећати број младића који су способни и вољни да буду посвећени мужеви и очеви. Најбољи начин за то је подстицати њихову запосленост. Нажалост, феминистичка политика „родне равноправности” чини све да број запослених младића буде што мањи. Резултат неумитних закона психологије са једне стране и феминистичког законодавства са друге има лоше последице по брак. Број склопљених бракова се смањује, а број растава бракова повећава. Политика екстремних феминисткиња је катастрофалана и по породичне односе. Свако четврто дете које се роди у Србији – роди се ванбрачно. А боље шансе за преживљавање и развој имају деца о којој се брину оба родитеља. Феминистичка политика је лоша по наталитет. Сваке године нас је за око 30.000 мање, иако Србија обилује репродуктивно способним мушким становништвом.

  1. Промена морала и политике запошљавања

Решење за беженство многих младића, поготово оних на селу и варошицама, лежи у промени моралне климе и промени политике запошљавања. Најпре је потребно афирмисати традиционалне породичне вредности. У нашем случају, то подразумева афирмацију хришћанског, породичног морала. Потребно је променити и политику запошљавања. Данашљу политику „родних односа” диктирају радикалне феминисткиње које преко разних владиних и невладиних програма подстичу запошљавање искључиво девојака/жена. Политика запошљавања девојака/жена била би добра, када не би утицала на смањење запослености младића/мушкараца. Када би политика наше замље била обрнута, када би се подстицала запосленост младића/мушкараца, поготово оних на селу и малим местима, дошло би до равнотеже на брачном тржишту, а тиме и то до пораста склопљених бракова и наталитета. Највећа потреба савремене Србије јесте поштовања права мушкараца, поготово оних на селу.

Владислав Ђорђевић

 

 

Оставите одговор

Top