Налазите се овде
Почетна > Култура > Књиге – Промоције > ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „МИНХЕНСКО СКРИВЕНО УМЕТНИЧКО БЛАГО-ХИТЛЕРОВ ТРГОВАЦ И ЊЕГОВО ТАЈНО НАСЛЕЂЕ“

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ „МИНХЕНСКО СКРИВЕНО УМЕТНИЧКО БЛАГО-ХИТЛЕРОВ ТРГОВАЦ И ЊЕГОВО ТАЈНО НАСЛЕЂЕ“

У среду, 24. априла 2019. године, у 19.00 сати у Галерији Матице српске (Трг галерија 1) биће представљена књига Минхенско скривено уметничко благо. Хитлеров трговац и његово тајно наслеђе, ауторке Кетрин Хикли, у издању издавачке куће Clio (2018). О књизи ће говорити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Ирина Суботић, историчарка уметности, др Милена Драгићевић Шешић, професорка менаџмента у култури, Зоран Хамовић, директор и главни уредник издавачке куће Clio и ауторка Kетрин Хикли.

У време нацизма, пре и током Другог светског рата, Хилдебранд Гурлит сакупио је огромно уметничко благо, пре свега радове који су добили печат „изопачене уметности” али и дела класика. У аманет је – као највећу тајну – целу своју огромну колекцију поверио сину Корнелијусу на чување. И син је, одиста, брижљиво, дуже од пола века, имао једину животну опсесију: како да скрива од јавности више од хиљаду нагомиланих слика, цртежа и графика најеминентнијих уметника – Либермана и Манеа, Дирера и Тулуз-Лотрека, Пикаса и Дерена, Шагала и Монеа, Сезана и Реноара, Мунка и Дикса, Кирхнера и Клеа, Кокошке и Енгра и других.

Готово случајно откриће скривеног уметничког блага пре неколико година у Минхену изазвало је лавину питања на која настоје да пруже адекватне одговоре армија државних установа и приватних правника, адвоката, бораца за људска права и истраживача жртава Холокауста, заступника остарелог, немоћног и поремећеног, сада већ покојног Корнелијуса. Није реч само о Гурлиту, већ о начелним питањима отимања или под притиском продаваних ремек-дела у бесцење, што су користили и многи други колекционари, међу њима и Пеги Гугенхајм, када је у Паризу, непосредно пред немачку окупацију, стварала своју драгоцену збирку.

Књига Кетрин Хикли поставља низ моралних и етичких питања, раскринкава путеве лажне денацификације, истиче дилеме око прихватања или одбијања понуђеног легата Корнелијуса Гурлита Музеју у Берну и истовремено указује на организовање посебних институција у Немачкој, која и даље признаје да сноси националну одговорност за почињене нацистичке злочине, укључујући и пљачкање уметничких дела пре свега од Јевреја.

Извор: Галерија Матице српске

Оставите одговор

Top