Налазите се овде
Почетна > Друштво > ОДРЖАНИ 18. СУСРЕТИ ГЉИВАРА НА ФРУШКОЈ ГОРИ

ОДРЖАНИ 18. СУСРЕТИ ГЉИВАРА НА ФРУШКОЈ ГОРИ

У недељу, 24. октобра у оквиру одмаралишта Летенка одржани су 18. Сусрети гљивара на Фрушкој гори. Организује их Гљиварско друштво Нови Сад, удружење за заштиту и проучавање гљива. На платоу у оквиру одмаралишта од 11 до 16 часова постављена је изложба самониклих гљива које су детерминисане и представљене посетиоцима, и изложба фотографија. Од 12 часова др Јована Вундук одржала је предавање о суплементима на бази лековитих гљива под називом „Истине и заблуде о суплементима на бази гљива – питајте свог гљивара”. Као и сваке године, припремљен је гљиварски котлић и други специјалитети од самониклих гљива.

Момчило Даљев(лево)

Сусрете је отворио Момчило Даљев, председник Гљиварског друштва Нови Сад. Од њега сазнајемо да се ова манифестација одржава сваке године четврте недеље октобра. Ове године време је заиста послужило тако да је било доста посетилаца. Цела оранија гулаша од сто литара је потрошена и не би била довољна још једна. У гулашу је било гљива које су пронашли ових дана на терену, као и гљива које се чувају у замрзивачу за ову прилику и помало гајених да се допуни казан. Био је „гљиваш“, како кажу паприкаш само од гљива, без меса, погодан и за вегане. Доста колега је отказало због короне, али било је гостију из друштава из бање Ковиљаче, Крупња, Ниша, Врања, Рашке, Београда, Пожаревца, Ваљева. Друштво из Сремске Митровице продавало је своје производе, а члан новосадског друштва своје уметничке слике.

др Јована Вундук

Предавање о суплементима на бази лековитих гљива које је одржала др Јована Вундук било је интересантно и поучно. Јована је доктор микробиологије, специјализована за лековите и јестиве гљиве и тиме се бави већ 11 година. Има дугу сарадњу са гљиварским друштвом, држи предавања на разне теме. Изнела је своје искуство које је стекла у сарадњи са компанијама из иностранства и радећи преглед тржишта шта је то што ма код нас и каквог је квалитета.

Дијететски суплементи од лековитих гљива се продају у разним формама, као таблете или прахови. На основу вишегодишњег искуства, Јована објашњава шта је видела у пракси, какви су препарати, шта читати на декларацији, како изабрати и кога питати. Лекари не само код нас него у читавој Европи нису информисани о овом виду лечења, док Азија има највеће знање. Фармацеути такође не уче о томе и на крају дођемо до тога да у овом тренутку највише можемо сазнати од гљивара. Ово данашње предавање је послужило да им скрене пажњу на то шта треба читати на декларацији како би даље објаснили људима.

Постоје неки феномени у индустрији који нису етички, али се користе а везани су искључиво за гљиве. Лек односно препарат може да се прави од плодоносних тела, а може и од мицелијума. Мицелијум се гаји на зрнима жита које обрасте гљивом не може да се раздвоји и онда када купујемо такав препарат ми заправо купјемо жито. Није штетно али је далеко блаже и то није оно што се рекламира а притом је скупо. Ми за велике новце купујемо јефтино жито.

Постоји гљива Cordyceps sinensis која се доста користила у Кини међу спортистима зато што повећава физичку снагу. Она се не рачуна као допинг а пошто је скупа препарати на бази ње почели су да се фалсификују тако што се убацује пиринчано брашно које нема никакав ефекат. Или још гора ствар је да билдери то масовно користе не знајући да фармацеутске компаније убацују анаболичке стероиде уместо гљиве која је прескупа и они мислећи да узимају природно у ствари пију нешто што не смеју и могу да буду позитивни на допинг.

Такође дешава се да на декларацији пише да је то сјајан производ, да садржи много гљива, и онда кад се детаљно прочита види се да су у питању минималне количине које неће постићи ништа. И на крају је Јована завршила тиме како ми ове гљиве које налазимо у природи користимо у свакодневној исхрани. Многе дрвенасте гљиве које се сматрају нејестивим могу да се мељу у брашно, додају у хлеб или слаткише, као део замене за брашно и да буду функционална храна.

Ове године своје прелепе фотографије је презентовао Бојан Шегуљев, заменик председника друштва. Наиме сваке године неко из друштва представи свој рад. Изабрао је најзанимљивије фотографије гљива, тако да се сликовито виде различити облици, диверзитет гљива у Србији. Снимљене су последњих неколико година на Фрушкој гори, Копаонику, Тари, Голији. Бојан је завршио Пољопривредни факултет, смер заштита биља, а затим мастер на микробиологији на ПМФ у Новом Саду. Гљивама се бави из љубави и спојио је своја два хобија, гљиварство и фотографију.

Ивана Влаисављевић, Жељко Савић, Стеван Балубан

У опису Гљиварског друштва Нови Сад је промовисање биодиверзитета. Очување станишта је битно јер ниједна врста није засебна, сви живе у екосистему. У природи постоји врло танани баланс који не треба да нарушимо. У том смислу је важно поштовање мера заштите националног парка Фрушка гора. Већина гљива на фотографијама су микоризне односно живе у симбиотској вези, партнерству са вишим биљкама. Не могу да расту саме већ искључиво у шуми, својим мицелијумом су у контакту са корењем дрвећа. Неке гљиве могу бити у симбиози са више врста а неке су уско специфичне. Рецимо Аришева слинавка расте искључиво са аришом. Ариш у Србији није аутохтоно дрво већ је некад донет и сађен а заједно са њим је донет случајно и његов микоризни партнер.

Доста планинара који крену да шетају успут виде гљиве и хоће да науче више и тако долазе у гљиварско друштво. Другачија је форма шетања, гљивари иду доста спорије у зависности колико гљива има, а они који фотографишу су најспорији. Бојан је желео да својим фотографијама представи диверзитет, колико су разнолике гљиве у Србији. По нашем мишљењу је то свакако успео.

Извор: ТВ Арс медија

Текст: И.Влаисављевић

Фотографије: Сунчица Савић

Оставите одговор

Top