У Главном такмичарском програму надмеће се двадесет филмова из Србије, Француске, САД, Ирана, Италије, Грчке, Словеније, Аустралије, Бугарске, Бразила, Чешке, Северне Македоније, Судана, Саудијске Арабије, Хрватске, Данске и Колумбије.
За Београдског победника и друге награде, ове године у Главном такмичарском програму надмеће се двадесет филмова из Србије, Француске, САД, Ирана, Италије, Грчке, Словеније, Аустралије, Бугарске, Бразила, Чешке, Северне Македоније, Судана, Саудијске Арабије, Хрватске, Данске и Колумбије. “Оно што засигурно не доминира у тим изузетно јаким ауторским филмовима јесте оптимизам, но и уколико га је могуће осетити, производ је неоснованих надања и вере у то да на крају увек све буде добро… Јунаци филмова Главног програма 48. Феста јесу људи најчешће чудних и у мањој мери чудесних судбина чија будућност тек донекле зависи од њих самих. Навикнути на ограничења која им намећу најразличитије друштвене и породичне, тј. традиционалне стеге, јунаци филмова доминантно су окренути увођењу еволутивних животних промена ради остварења крајњег циља, који најчешће не бива достигнут,” изјавио је уметнички директор ФЕСТ-а, Југослав Пантелић.
Један од таквих филмова, у којима циљ не бива достигнут, је Само 6,5, иранско остварење редитеља Саида Рустајиа, који прати Самада, припадника специјалних полицијских снага за борбу против наркотика, у граду препуном зависника од дроге. Врхунски ирански филм о нарко-дилерима, истовремено узбудљив кримић али и оштра критика много ширих друштвених прилика. Најгледанији ирански филм (који није комедија) у историји ове земље.
Насупрот овом остварењу је аустралијски филм Млечни зуби, редитељке Шенон Марфи, који се такође, између осталог, бави и питањем дроге, али на један доста питкији начин, будући да је у питању комедија. Главна јунакиња је Мила, тешко болесна тинејџерка која се заљубљује у ситног дилера дроге, што њене родитеље доводи до очајања. Она показује свима око себе како изгледа живети живот кад немаш шта да изгубиш. Филм је приказан у такмичарском програму Венеције.
Прошлогодишњи фестивал у Локарну отворио је дебитантски филм италијанске редитељке Ђиневре Елкан – Камо среће. Критичари га зову правим цроwд-плеасер филмом – неочекивано забавна, лагана, и сентиментална прича о разводу испричана кроз перспективу шестогодишње девојчице.
Још један филм који улази у структуру породице је Дама херц, еротска драма редитељке Меј ел-Туки. Главна јунакиња је Ана, бриљантна и посвећена адвокатица која води наизглед савршен живот са мужем и њиховим кћеркама близнакињама. Када њен отуђени пасторак дође да живи са њима, све јача жудња доводи Ану у опасну ситуацију и покреће низ догађаја који прете да униште њен свет. Филм је освојио награду публике за најбољу интернационалну драму на Санденсу, а главну улогу тумачи чувена данска глумица Трине Дирхолм.
Рушење постојећег и формирање новог света тема је која је обрађена и у филму Отписан, грчког редитеља Захариаса Мавроеидиса; у ком Арис, неуспешни бизнисмен у тридесетим годинама, налази склониште у дому свог деде, одавно преминулог ветерана из Другог светског рата. Када поново почне да се виђа са старим пријатељима, живот у конзервативном предграђу у коме живе генерали претвара се у пожељан нов почетак.
О једној специфичној породици у широм контексту говори и Монос, најуспешнији колумбијски филм из прошле године, у режији Алехандра Ландеса и Алексиса Дос Сантоса. Ово остварење прати осам тинејџера-герилаца која живи у напуштеном бункеру у једној јужноамеричкој земљи, а критичари га описују као психоделични трилер који комбинује “Апокалипсу данас” и “Господара мува”. Приказан је у Берлину и на Санденсу, где је освојио специјалну награду жирија.
У Главном такмичарском програму нашла су се два домаћа остварења – дугоочекивани други филм Младена Ђорђевића, Сумрак у бечком хаустору, и Отац Срдана Голубовића. Отац ће отворити ФЕСТ, и то одмах након светске премијере на Берлиналу.
Од регионалних наслова очекују нас добро позната имена као што су Милчо Манчевски и његов нови филм Врба, награђивани словеначки редитељ Дамјан Козоле са драмом Полусестра, критика католичке цркве у филму Глас Огњена Свиличића, и дебитантска психолошка драма Матер Јуре Павловића.
Извор: ФЕСТ20