Традиционални породични фестивал“ Беби Егзит“, који је по 17. пут одржан овог викенда на Петроварадинској тврђави, посетило је мноштво деце у пратњи родитеља, бака и дека. Осим већ познатих извођача на неколико бина фестивала, који су песмом и игром увеличали прославу ове породичне манифестације, право освежење стигло је у виду велике промоције
Дино парка. Сигурно најпосећенији штанд овогодишњег Беби Егзита био је управо штанд Дино Парка, на који су специјално за ову прилику донесене две реплике беби диносауруса, које су дочекане са највећим могућим одушевљењем најмлађих посетилаца. Малишани су нестрпљиво чекали ред да би се сликали са „дино бебама“, мало их кришом штипнули за реп, а готово сваком другом је, по неком неписаном правилу, пало напамет и да провери здравље зуба ових живописних експоната. Уз то , деца су била у прилици да учествују у радионицама, боје своје омиљене диносаурусе, добију заслужени балон, као и да од пластичних делића својим вештим прстима створе омиљене мини диносаурусе. Награда је било прегршт, чак и за оне који су озбиљно претили да ће налакирати нокте диносаурусима и поткратити им реп. Љубазне девојке на штанду делиле су бесплатне улазнице, попусте за прославу рођендана и бројне друге погодности.
Разговарали смо са Олгом Коларић, аниматорком Дино Парка, која нам је пренела своје утиске са ове манифестације.
Сви они који из неког разлога нису успели да учествују и буду део ове беби егзит-дино чаролије, имају прилику да свакодневно у термину од 10 до 20 часова посете Дино Парк, смештен тик до Спенса, добро познате локације у Новом Саду. Парк организује едукативне екскурзије, као и колективне посете, уз обавезно присуство водича. Посебна атракција парка је прослава дечјих рођендана, уз бројне аниматоре и забавне садржаје, док се родитељи могу удобно сместити у лепо опремљеном ресторану, који има велику понуду хране и пића по приступачним ценама.
За више информација може посетити њихов сајт http://dinoparknovisad.com/, као и фејсбук страницу https://www.facebook.com/DINOPARKNoviSad
Аутор текста: Јелена Допуђ
фото: Жељко Савић