У свечаној сали Матице српске, посредством Издавачког центра Матице српске, у четвртак 30. маја 2019. године, одржано је представљање 10. тома и уједно 100 књига едиције „Десет векова српске књижевности“.
Свечано приређено приказивање отворила је Драгана Милошевић, покрајинска секретарка за културу, која је изразила лично задовољство због учествовања у овако великом подухвату и честитала онима који су у том подухвату учествовали, а чија важност превазилази књижевног и одлази у домен националног. Она је истакла да је ова едиција доказ да су нас реч и вера одржали у вишевековном постојању те да српски народ заслужује самопоштовање. У име Покрајинске владе каже да је поносна што је имала удела, пре свега, у штампању ових дела, и да такав чин сматра не само обавезом већ и својеврсном привилегијом.
Реч је имао и председник Матице српске, проф. др Драган Станић, закључивши да је импресиван посао резултовао оваквом антологијом, и да није био нимало лак, већ напротив, високо одговоран. Према његовим речима, едиција је допринос културолошкој самосвести, посебно захваљујући Издавачком центру Матице српске.
Завршну поздравну реч имао је и проф. др Мато Пижурица, председник Скупштине
Издавачког центра Матице српске. Он је првенствено изразио поштовање према руководиоцу овог пројекта, Мири Вуксановићу и захавалио се онима који су овај посао изнели до краја доприносећи тако подизању нивоа свеопште културе. „Едиција „Десет векова српске књижевности“ је више од ововременог читања и успостављања вертикалне линије њеног постојања“, каже он, и додаје да се нада да ће се уз верне читаоце рађати и нови.
Главни уредник едиције, академик Миро Вуксановић рекао је да је током рада било доста сметњи али да су оне успешно превазиђене. Од 12. до 21. века, односно током 8 столећа, колико бележи српска књижевност, она је репрезент литерарног, филолошког, просветитељског и лексиколошког значаја, што је и потврдио навођем, хронолошким редоследом, српских писаца, почевши од Светог Саве, а завршивши Новицом Тадићем.
И проф. емеритус др Марија Клеут, придружила се говору о епохалности овог пројекта. Њено излагање, у највећој мери, обухватило је причу о књижевном аспекту едиције што је било од нарочите користи онима који су струком опредељени за ову начну област.
На крају, проф. емеритус др Славко Гордић, уредник, од битнијих напомена наводи: „Упркос историјским околностима, изразито тешким, томови су приказ српске историје и њене стварности, и као такви, јединствени су по ширини и доследности критичког публиковања, тенденцији да канон остане у домену најбољег.“
Симболично, 100. по реду објављену књигу Новице Тадића, у знак захвалности, г-дин Вукосављевић уручио је секретарки за културу, Драгани Милошевић.
Планирано је да антологија има две серије. Прва серија је завршена, а први део друге серије је у процесу приређивања и припреме за штампу. Ту ће бити заступљено 60 писаца (који нису у првој серији), рођених до 1930. и чије је дело завршено. До сада је у план ушло 40 књига, а њихов избор и даље се наставља. Што се тиче другог дела друге серије, она се очекује 2024. године и обухватаће писце рођене после 1930. Тада ће антологија имати преко 200 књига.
Текст: Јована Војводић
