20 септембра је на Саборишту у Тршићу одржана завршна свечаност 93. Вуковог сабора, најстарије културне манифестације у Србији.
Саборску беседу одржао је књижевник и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић који је рекао да нико као Вук није тако захватио целину српског бића — језичког, културног, историјског, политичког, па и у писму кнезу Милошу предочавао да иста права припадају и кнезу и сељаку, тражећи право и правду за оне који су народно биће, који су крв, који значе груду, обичај и језик.
– Живимо у свету којега грех разједе до те мере да личи на гнојну рану. Заситио се људи и хоће да их уклони као какве инсекте. Савремени опатуљени човек, летећи над понором са жељом да се измени дно његово, изгубио је ближњег, брата свог, али и себе самога. Он не зна зашто живи: од богодоличног постао је демонодолично биће. Зли дух живи у њему као домаћин у свом дому. Стога је миљама удаљен од свагда добродошле леје смирења…Стога је ово наше Вуково сабрање прилика да се из полумрака земаљског вратимо на пут вечне светлости. Стога је наша света обавеза, као Вукових настављача, да његово дело, које недри дух српског народа, чувамо и данас у времену нових комуникационих и информационих технологија, јер оно и програмски и делатно засенчује оквире српске културне политике. Слава и хвала моћном реформатору који је без остатка веровао у истинитост речи: “Не да се, али ће се дати.“ Та и таква личност, неуморна српска душа, припада свим временима, па ниједно неће хтети и моћи без ње, ни ово данашње. Стога јој се клањам и овога часа. Његова и наша Србија живи, живеће и надживеће – рекао је, поред осталог, беседник.
Извор: Друштво новосадских књижевника