ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ДВА ВЕКА КАРИКАТУРЕ НА ПРОСТОРИМА ЈУГОСЛАВИЈЕ“

Промоција друге књиге „Два века карикатуре на просторима Југославије“ уприличена је синоћ у Клубу Друштва новинара Војводине уз присуство бројним љубитеља ове уметности.

Присутне је у име Друштва новинара Војводине, које је и изадавач ове јединствене публикације, поздравио председник Петар Кочић и рекао да је ово једно од њихових капиталних издања на које су изузетно поносни и да Друштво придаје велику пажњу својој издавачкој делатности, која је веома разнородна, а да све то раде пре свега да би помогли својим колегама како би се њихов труд обелоданио с једне стране, а са друге стране да оставе својим потомцима трагове, да допринесу баштињењу наше духовне културе у најширем смислу речи.
-Карикатура свакако припада духовној култури, али карикатура је један вишедимензионалан, вишезначајан, пре свега и медиј, без кога се новинарство од свог зачетка, па до данас не може замислити. У првом тому аутор је објаснио које су
то све функције, улоге и домети карикатуре. За нас новинаре је карикатура важна зато што је она својеврсни коментар и врло често убојитија, јача и врло често има већи домет од трактата који хоће да се представе као коментари.Због тога ја лично и сви ми у Друштву новинара Војводине смо изузетно задовољни и изузетно смо срећни што је аутор нама поверио да обелоданимо овај његов вишедеценијски рад, врло студиозан, рад који је подразумевао велику љубав према карикатури и велику пожртвованост да и овај други том ево и вечерас буде пред вама.- додао је Кочић.
Младен Булут
-Свака тема тражи свој натпис, а сваки натпис тражи свог аутора, сваки аутор тражи свог издавача и то негде у том четвороуглу сплело се ово о чему вечерас не без повода говорим. Горан Маравић наш дугогодишњи члан опробан већ у неколико издања које су биле на тему школства и болести зависности приредио је захваљујући свог четрдесетогодишњем прегалачком раду ову књигу. Колико смо се намучили при објављивању првог дела, јер тада нисмо имали подршку институција задужених за културу ни у Новом Саду ни у Покрајини, успели смо први том да објавимо уз помоћ спонзора које је око себе окупио Горан и личног учешћа самог аутора, да би већ други том наишао на много бољи пријем. Први пут је Друштво новинара Војводине од 2010. или од 2014. године, откако смо прешли на пројектно финансирање добило неку цркавицу из републичког министарства. Ја сам био одушевљен кад сам прочитао образложење комисије која је сама рекла да је ово капитално дело. Тако је са много мање муке направљен и овај други део књиге, која укупно чини јединствену енциклопедију карикатуриста у некадашњој заједничкој држави. О карикатурама, не улазећи у дубље анализе, могу да кажем да је то израз који је запостављен у данашњим новинама. Ви данас на прсте једне руке можете да набројите које новине објављују карикатуре. Ту је Коракс у Данас-у, ту је Петричић после бекства из Политике у Времену и Сомборац у Блицу. Некада смо се дивили цртачким способностима људи који су илустровали пре свега за спортске стране, скупљали смо те сличице, исецали и лепили на картончиће и играли такозване крајцарице, ето је био наш први сусрет са карикатурама, а Горан је томе остао доследан до дан данас. Нико до Горана није направио једно овакво дело, нити ће без Горана било ко, ко се маши пера, моћи да пише о карикатури а да заобиђе његово дело. – рекао је Младен Булут, председник издавачке делатности ДНВ-а.
Горан Маравић
„Као што рече Младен, било је јако пуно проблема док ово дело није изашло на јаву. Што се тиче саме карикатуре коју скупљам више од 40 година и имам више од два милиона карикатура, тек овог лета сам успео све да сложим онако како треба по ауторима и то су једне овакве портфолије као ова књига, па сад ви замислите 53 такве. То је архива које је ушла у ове две књиге. Припремио сам, још нисам завршио, књигу светску карикатуру, ту је готово неких 1500 страница. То ће бити нешто сасвим другачије, обзиром да савремени теоретичари говоре да је карикатура настала појавом Леонарда Да Винчија и његових гротескних глава, тада се сматра да је почиње савремена карикатура, док ја имам мало другачије мишљење и због тога сам то и почео да радим. Ја сам то већ ставио у неки Палеолит, значи од Палеолита па на ову страну ја изучавам карикатуре. Кад кажем Палеолит, то не значи да су они у Палeолиту радили карикатуре, али то су на неки начин претече данашњем облику карикатуре. Као што је кад погледате уназад у Месопотамији било одређене гротескне карикатуре урезане у одређене појаве уклесане у грађевине које су стварале старе цивилизације, да не причамо о Египту који је буквално плакат у коме камени део вајарства одише неком гротеском, иако се појам гротеске појављује тек у 19. веку, али оно што су они радили и оно што сам ја видео од тих цртежа то је буквално гротеска. Тако да та карикатура карикатура по мени почиње и са модерним сликарима, кад кажем модерним мислим и на период ренесансе. Прва књига и негде две трећине друге је карикатура као ликовни правац, то је оно где сам се ја и највише задржао. После тога тај један део је дат како бисмо се упознали са наративном карикатуром, такозваном стрип карикатуром где сам дао само основне правце у том домену, затим као треће је била анимација која је такође једна врста карикатуре и четврто је филм, пето је књижевност, шесто је музика, седмо фотографија, осмо су разни перфоманси и девето су обредне маске. Те посебне маске су изузетно занимљива и широка тема, нарочито пратећи кинеску културу. -рекао је Горан Маравић и додао да се након дугогодишњег рада и љубави према томе што је радио схватио да су карикатуристи као уметници потцењени.
Тек негде 1966. године прва карикатура је постављена у музеј, онда после тога је већ то почело да иде. Тренутно музеј који најближе нама је у Темишвару и господин Дору Босиок и он ће највероватније у новембру посетити тај музеј и ове две књиге ће највероватније ући у поставку тог музеја,што је за њега велика част.
Извор: АРС МЕДИЈА
Текст: Ј. ДОПУД
Фото.: Ж. САВИЋ

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *