Prateći program izložbe „MILOŠ BAJIĆ. SAN O SLOBODI“
Galerija Matice srpske
Kustosko vođenje kroz izložbu
Luka Kulić, kustos izložbe i umetnički direktor GMS
petak, 13. decembar u 19.00 sati
Izložba Miloš Bajić. San o slobodi predstavlja preko sto radova iz različitih muzejskih kolekcija, kao i brojne radove iz privatnih kolekcija naslednika Miloša Bajića. Na izložbi su predstavljeni životni i umetnički razvojni put Miloša Bajića, njegova brojna dela, sa posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih logora Mauthauzen i slike koje su nastale nakon oslobođenja. Koncept izložbe nudi mogućnost za drugačije čitanje života i dela Miloša Bajića. On apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je Bajić proveo u logoru i njegove apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda. Jedan od ciljeva izložbe je da njegova životna priča i umetnički opus kod publike podstakne svest o mogućnosti promene društvenih okolnosti kroz probuđenu želju za slobodom.
Više o Bajićevom životu, umetničkim delima, kao i o samoj izložbi publika će moći da čuje od kustosa izložbe Luke Kulića.
Kustoska vođenja kroz stalnu postavku „Tabu: Telo i um“
subota i nedelja, 14. i 15. decembar, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: Milica Milošević i msr Goran Vujkov, muzejski edukatori
U modulu Tabu: Telo i um predstavljene su ljudske karakteristike poput nagosti, smrti, osećanja i identiteta koje neretko predstavljaju tabu u našem društvu. Istorijom novije srpske umetnosti predočeni su načini, potrebe i uverenja koje oblikuju ove fenomene i našu svakodnevicu.
Telo je oduvek bilo predmet umetničkog interesovanja. Predstave obnaženosti, u svojoj dugoj istoriji, služile su od akademskih vežbi za studiju ljudske figure do složenog simboličkog govora. Sve do modernističkih umetničkih odstupanja, vekovima se težilo da se tema akta odvoji od ovozemaljske seksualnosti, eksplicitnog nagoveštaja telesnosti, erotičnosti ali i nesavršenosti.
Ko sam ja, ko su drugi, šta smo jedni drugima, kako se i zašto i po čemu razlikujemo? Pitanje sopstva staro je koliko i čovek. Različite kulture, navike i potrebe određivale su šta društvo od pojedinca očekuje. Kroz ustaljene obrasce ponašanja i življenja oblikovana su očekivanja, ali i stereotipi. Marginalizovane društvene grupe poput nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, različitost uslovljena rodnim identitetom, starosnom dobi i klasom često su konstruisani razlozi za pritisak i nasilje dominantne društvene zajednice.
Tokom vekova alegorijske predstave tuge, bola, straha ili sreće pozivale su na razmišljanja o osećanjima. Od medicinskih definicija do romantičarskog bunta umetnost je vizualizovala čovekov složeni emotivni sistem. Istovremeno, treba imati na umu da su se različite epohe i kulture drugačije odnosile prema ljudskim emocijama. Da li dok gledamo umetničke radove razmišljamo ili osećamo?
Zašto je smrt, kao prirodna pojava, koja pobuđuje strah, teskobu, zabrinutost, večita tema umetnika? U umetnosti smrt i ružno su često predstavljani kao suprotnosti životu i lepoti. Ipak, hrišćanstvo u predstavama smrti nagoveštava optimističnu ideju spasenja.
Izvor: Galerija Matice srpske
Administrator: DNM