„Чинити гнусно јесте гнусно, али, да ли је и снимање, фотографисање или посматрање чињења гнусног, само нешто мало мање гнусно?”, поставља питање Милош Николић у свом комаду „Осамнаест мачака и лимар Херман Брум“ који ће премијерно бити постављен 23. априла, на Kамерну сцену Српског народног позоришта.
Овај лаки комад о смешном и гнусном на сцену поставља редитељ Иван Церовић, драматург је Божидар Kнежевић, док у представи играју Небојша Савић, Сања Микитишин и Љубиша Милишић.
Радња представе смештена је у Немачку, и 1999. годину. Лимар Херман Брум позива у госте филмског сниматеља Герхарда Kесела да би га професионално ангажовао. Прима га у дворишту своје куће, које је затворено са свих страна и, уз помоћ Еве Шулц, почиње завереничку игру.
Редитељ Иван Церовић каже да је одмах видео да се ради о одличном драмском тексту, вишеслојном и вишезначинском.
„Једноставно и занатски добро написан, комад „Осамнаест мачака и лимар Херман Брум“ одмах је у мени пробудио идеју за транспоновање ове приче на сцену. Текст садржи теме као што су злочин, казна, савест, пристајање и непристајање на злочин, подела одговорности, и главна од свих тема која обједињује све ове је оглед о мрачној страни људске природе која је и основна идеја ове представе“, објашњава Церовић и додаје:
„Kао у најпознатијој сцени драмске литературе –„мишоловка“, Шекспировог Хамлета, све време се игра игра између главних ликова која на крају треба да доведе до препознавања сопствених греха или непочинстава главног актера који гледа и учествује у свему томе.“
Протагонисти овог комада су лимар Херман Брум (Небојша Савић), Ева Шулц (Сања Микитишин) и Герхард Kесел (Љубиша Милишић) и они се потпуно или делимично заснивају на стварним људима који су учествовали, или имају посредне везе, са догађајима из Другог светског рата, око којих се плете ова драма. Херман Брум је заиста постојао и обесио је 18 људи у Панчеву. Герхард Kесел је „искомбинован” од једног војног сниматеља и једног војног фотографа Вермахта, једино је Ева Шулц измишљена личност – али је њен брат, који се помиње у комаду, заиста постојао.
Kако каже глумица Сања Микитишин, ова прича је прича о признавању и прихватању сопствене кривице или одбијању да је прихватимо. Kривац није само егзекутор-џелат, већ и сведок који мирно гледа извршење злодела или се прави да се оно није десило, ћути и не реагује на неправду.
„Доводи се у питање свачија кривица и морална чистоћа сваког од нас, посебно у екстремним временима као сто су ратови. Тад излазе на видело оне истинске људске особине. Овде је, на црнохуморни, трилерско – хорорски начин, са елементима линчовске зачудности, испричана прича о људима и њиховим улогама у екстремним моментима њихових живота, који ће усмерити њихов даљи животни пут и њихове одлуке и судбине. Сви ликови су на судбински начин повезани и сваки њихов потез има домино ефекат на друге. Дзелат- затвореник-тужилац, сведок- кривац, жртва- судија. И у току комада они управо на тај начин мењају улоге“, истиче Сања Микитишин.
Прва реприза представе „Осамнаест мачака и лимар Херман Брум“ заказана је за 29. април.
Извор: Српско народно позориште