ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ,,ВОЈВОДИНОМ РАВНОМ” ВЕСНЕ РАОНИЋ

Изложба фотографија ,,Војводином равном” ауторке Весне Раонић отворена је у уторак, 21. децембра 2021. године у Галерији Архива Војводине у Новом Саду. Изложбу је организовао Медија Портал а финансијски подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Поставка од 32 фотографије може се погледати до 27. децембра 2021. од 7 до 16 сати.

Бројним посетиоцима изложбе обратили су се Љиљана Дожић, руководилац Одељења за документацију, информације и информациони систем Архива Војводине, мастер културолог Жељко Савић као и сам аутор изложбе.

Љиљана Дожић

Госпођа Дожић, која се раније и сама бавила фотографијом, уз добродошлицу у Архив Војводине нагласила је да стваралац никада не фотографише под морањем већ је то његов унутрашњи порив.

Жељко Савић

Мср Жељко Савић истиче да се ауторка одлучила да се фотографски едукује и напредује што говоре и награде које је до сада добила.

Весна Раонић

Весна Раонић је захвалила заслужнима у релизацији пројекта уз напомену да фотографије немају назив како би посетиоци могли о изложеном да разговарају са њом. Будући да фотографије углавном настају за потребе репортажа за портале, иза сваке од њих стоји и аутентична прича.

Оливера Болта

Програм је употпунила сопран Оливера Болта која је акапела отпевала „Све док је твога благог ока” на композицију Исидора Бајића као и патриотску песму „Знаш ли одакле си сине” чиме се управо у децембру месецу сећамо славне Колубарске битке и негујемо слободарску традицију Србије. Наступили су и фолклораши Културно-уметничког друштва ,,Нера” Нови Сад чији је Весна Раонић члан. Три дана пре изложбе, КУД ,,Нера” је одржао целовечерњи концерт у част деценије рада, а такође су до сада шест пута били домаћини Фестивала ветеранског фолклора „Равница” који подржава Град Нови Сад. Тиме су ови традиционални домаћини употпунили равничарску тему изложбе.

Како сам назив говори, изложба је посвећена Војводини у којој ствара и живи аутор. Фотографије, углавном документарног карактера и често без накнадне обраде , аутентично бележе културне и верске догађаје, дочаравају нам лепоте фрушкогорских манастира и пејзажа, или нас симболично подсећају на традицију и гастрономију народа са простора Војводине (фотографије косидбе, словачких фолклорних игара, штрудле с маком или козјег сира у црном вину).

Фотографије уметника са рафинманом, снимане из разних ракурса, погледе усмеравају са брда ка равници и прелепим пејзажима житних поља, Сремских Карловаца, те манастира у измаглици, понекад са изузетним смислом за детаљ попут ретког инсекта у Парку природе Бегечка јама или колонију гљива којим обилује Фрушка гора.

Заступљене су и старе капије на новосадској Подбари које су можда пред скорим нестајањем као и детаљи са фасада поред којих свакодневно пролазимо али нисмо подигли свој поглед ка њима. Пажњу су посетиоцима привукли и панорама Сенте направљена са торња Градске куће као и чобанин у Банату који своје стадо говеда у касну јесен држи на окупу кружећи мопедом око њих. Фотографија оца са малишаном (која је ове јесени послужила и као плакат за манифестацију) у пешачењу нашом једином европском степом – Делиблатском пешчаром говори да је шетња за сваки узраст и да се само треба препустити чарима Војводине.

Забележила је ауторка и разне правилне или заталасане шаре ораница и зелених површина Срема – српске Тоскане док динамику поставци дају фотографије људи у покрету, облаци у рефлексији Тисе као и Загајичка брда која љубитељи радо називају крдом слонова, те разроване планинарске стазе. Са друге стране, мир и хармонију уносе поставке мртве природе и Мирослављевог јеванђеља, одн. његове најуспелије реплике у луксузној кутији која издиже књигу при самом отварању а чије је недавно представљање новосадској публици било од изузетног историјског и културног значаја.

На крају програма уследило је послужење којом приликом је уз сокове од јабука из Бачке и вина са Фрушке горе послужена и питка вода из градског водовода, чиме ауторка скреће пажњу да немају сви војвођански градови ову привилегију, остављајући наду да ће се ово основно људско питање решити у што скоријој будућности.

Извор: ТВ Арс Медија портал;

Фотографије: Сунчица Савић;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *