На археолошком локалитету Градиште, у специфичном ритском амбијенту, настављена су истраживања која већ годинама откривају нове трагове живота праисторијског становништва. Археолози Музеја Војводине континуирано истражују овај значајан локалитет, откривајући нове податке о животу и култури његових некадашњих становника.
За ТВ Арс медија, 10. септембра 2026. године, новинар Жељко Савић забележио је овогодишњу археолошку кампању и разговарао са стручњацима о значају нових открића.
Иако је очувана површина локалитета свега 65 × 15 метара, овогодишња истраживања донела су налазе који додатно проширују сазнања о прошлости овог места. Посебну пажњу археолога привукле су две земунице које припадају култури Панонске инкрустоване керамике, као и фрагменти три фигурине и предмети који су, према досадашњим тумачењима, могли бити коришћени за украшавање керамичких посуда и фигурина.
Нови налази показују да се на Градишту живот одвијао у различитим праисторијским периодима, од бронзаног до гвозденог доба. Археолошки остаци пружају драгоцене податке не само о предметима које су људи користили, већ и о простору у којем су живели, начину градње и организацији свакодневног живота.
ПЕТА КАМПАЊА – НОВА САЗНАЊА
Овогодишња истраживања представљају пету кампању археолошких истраживања на Градишту, која се спроводе у оквиру вишегодишњег пројекта Музеја Војводине „Археолошки парк Чуруг“.
Током трајања пројекта археолошка истраживања вођена су на десет налазишта, а континуирани рад траје готово три деценије. Наредне године навршиће се значајан јубилеј – 30 година археолошких истраживања у оквиру пројекта.
Ипак, упркос дугом истраживачком искуству, Градиште и даље изненађује. Готово свака нова кампања доноси налазе који допуњују досадашња сазнања о овом локалитету.
Станко Трифуновић, археолог и музејски саветник у Музеју Војводине.
ОД БОСУТСКЕ КУЛТУРЕ ДО СТАРИЈИХ СЛОЈЕВА
Истраживање Градишта започело је открићем објеката који припадају старијем гвозденом добу, односно босутској култури, која се оквирно датује од средине IX до средине VI века пре нове ере.
Међутим, наставак истраживања показао је да историја овог места сеже још дубље у прошлост.
Пронађени су и објекти који припадају раном бронзаном добу, највероватније Мако култури, чије се време на овом простору може сместити на саму границу III и II миленијума пре нове ере.
Овогодишњи налази додатно су усложнили археолошку слику локалитета и показали да је простор Градишта био привлачан људима различитих праисторијских епоха.
ПРЕДМЕТИ СТАРИ ВИШЕ ОД ТРИ ХИЉАДЕ ГОДИНА
Истраживања су открила објекат из времена средњег бронзаног доба, који се повезује са културом Панонске инкрустоване керамике.
Посебну пажњу привлаче керамичке посуде украшене специфичном техником – урезивањем и утискивањем орнамената, уз накнадно уметање беле пасте.
Археолозима су посебно занимљиви предмети који су, највероватније, служили као алатке за израду ових украса. Реч је о предметима у виду печата, али и о назубљеним алаткама направљеним од шкољки, које су, према досадашњим тумачењима, могле бити коришћене приликом украшавања керамичких посуда и фигурина.
Међу овогодишњим налазима су и фрагменти три фигурине.
Њихов изглед има блиске аналогије са идолима познатим са других археолошких локалитета, попут оних који се повезују са чувеним Дупљајским колицима, као и са локалитета Стубарлија код Мошорина.
У оквирима култура Панонске инкрустоване керамике овакви идоли имају веома значајно место. Често се проналазе у гробним контекстима, а једно од тумачења јесте да њихов изглед може пружити податке и о ношњи људи тог времена.
Марија Ћуковић, археолог, конзерватор и рестауратор
ЗНАЧАЈНО ОТКРИЋЕ – ДВЕ ЗЕМУНИЦЕ
Посебан значај овогодишњим истраживањима даје откриће две земунице које припадају култури Панонске инкрустоване керамике.
Насеља ове културе на нашем простору до сада су знатно мање истраживана у односу на њене друге археолошке аспекте, а нарочито су недовољно познати сами стамбени објекти.
Зато откриће две земунице представља значајан допринос познавању начина живота људи средњег бронзаног доба.
Археолошки остаци тако не говоре само о предметима које су људи користили, већ и о простору у којем су живели, начину на који су градили своје куће и организацији свакодневног живота.
НОВИ ПОДАЦИ О БОСУТСКОЈ КУЛТУРИ
Овогодишња кампања донела је новине и када је реч о босутској култури.
Откривена су два стамбена објекта – полуземунице правоугаоне основе, са правилно распоређеним јамама за стубове који су носили надземну конструкцију.
Овај тип објеката представља новину у досадашњим сазнањима о босутској култури на самом Градишту.
Пронађени објекти имају аналогије са стамбеним објектима откривеним на Градини на Босуту, локалитету по којем је ова култура и добила име.
Тако се један мали локалитет у ритском амбијенту показује као изузетно значајно место за проучавање живота праисторијског становништва.
МАЛА ПОВРШИНА – ВЕЛИКА ИСТОРИЈА
Градиште показује да величина археолошког локалитета не одређује и његов значај.
На свега 65 × 15 метара очуване површине, археолози откривају трагове људи који су овде боравили у различитим периодима – од бронзаног до гвозденог доба.
Свака нова сонда, сваки фрагмент керамике, алатка или део фигурине доприносе реконструкцији живота људи који су на овом простору живели пре више од три хиљаде година.
А како истраживања показују, прича о Градишту још није завршена.
Извор: ТВ АРС МЕДИЈА 10. СЕПТЕМБАР 2026.
Новинар: Жељко Савић
Видео-материјал: ТВ Арс медија- Жељко Савић
Фотографије: Жељко Савић и Музеј Војводине
Место: археолошки локалитет Градиште