Koмплементаристички одговор на радикални феминизам (6)
„ЖЕНИНА ОДЛУКА: ЗАШТО И КАКО ЖЕНЕ БИРАЈУ МУШКАРЦЕ КАО СЕКСУАЛНЕ ПАРТНЕРЕ”
Године 1984. Американка др Хедep Трекслер Ремоф (Heather Trexler Remoff, Ph.D.) објавила је дело „Сексуални избор: женина одлука: зашто и како жене бирају мушкарце као сексуалне партнере (Sexual Choice: A Woman’s Decision: Why and How Women Choose the Men They Do as Sexual Partners). Дело је написала пошто је разговарала са многим женама.
По њој, постоји четири методе које жене користе да би изабрале своје партнере. То су: директан наступ (forthright pursuit), манипулисање околностима (situational manipulation), размена сигнала (signal exchange) и моћ вета (veto power). Размотримо сваки од њих.
- Директан наступ
Директан наступ се догађа кад год жена предузима директне кораке да иницира однос са мушкарцем. Она га углавном зове, позива да изиђу и уговара изласке. Укратко, она јасно демонстрира своје интересовање: увек прва шутира лопту на његову половину терена. Романса ће цветати или венути у зависности од тога хоће ли он рећи да или не. Директан приступ није тако моћан метод као што се то чини на први поглед. Он за жене функционише једнако добро као и за већину мушкараца: то значи да не функционише тако добро како већина жена мисли. Жене су напросто у заблуди кад мисле да директан приступ подразумева контролу процеса удварања. Мушкарац може да зове телефоном колико хоће, али само наиван може да претпостави да то значи да он бира.
- Манипулисање околностима
Манипулисање околностима је суптилнији процес. Подразумева маневрисање иза сцене како би жена добила приступ мушкарцу који је занима. Жена манипулише околностима да би се домогла мушкарчевог менталног простора тако да је овај примети. Она то чини тако што шаље и прикупља невербалне сигнале који преносе исто толико информација колико и вербални, ако не и више. Предност невербалних сигнала над вербалним је у томе што су вероватно мање склони варању. Чини се да су жене са својим супериорнијим чулним апаратусом боље у њиховом одашиљању и прихватању. Манипулисање околностима је процес који је често скривен не само за мушкарце, већ и за жене. Женама је кокетерија толико природна да је често ни саме нису свесне.
- Размена сигнала
Размена сигнала је оно што жена чини да задобије пажњу мушкарца када се нађе у његовој физичкој близини. Она убацује идеју у његову главу, користећи различите вербалне и невербалне сигнале да би га натерала да он мисли на њу. Флерт изражава интерес. Поруке су суптилне, понекад намерно двосмислене, јер са послатом информацијом иде и процес њиховог сакупљања. Флерт захтева храброст јер доводи до могућности одбацивања. Наравно, увек је у игри калкулисање количине улога и добити (cost–benefit calculation).
- Моћ вета
Моћ вета је пасивнија опција. Примењује је жена да би рекла „не” у случају кад мушкарац покуша да успостави контакт или да помакне везу на виши ниво пре него што се сама жена увери да то жели. Одговор не мора да буде одлучно „не” да би жена употребила ову методу. Жени на располагању стоји много начина да суптилним вербалним и невербалним начином каже „не”. Жене су толико веште у одашиљану сигнала, а мушкарци у њиховом дешифровању да је директна порука ретко кад неопходна. У сваком случају, ове поступке жене користе да би контролисале ситуације и предлоге који нису у складу с њиховим жељама.
- Кључне карте
Жене држе кључне карте кад је реч о одлучивању с ким хоће, тј. неће, да имају секс или да затрудне. То није нешто што оне чине пасивно, користећи право вета. Оне су активни иницијатори већине сусрета који доводе до сексуалних контаката. И постоје солидни биолошки разлози зашто је то тако и зашто ће вероватно то тако и остати. Жене улажу много напора да одрже мит о мушкој моћи избора. Он им је потребан да би још ефикасније психо-сексуално манипулисале мушкарцима.Наравно, и мушкарци се могу наћи у позицији оног који бира. Али, постоји значајна разлика. Док је оно што женама даје моћ избора (сексуалност или веће родитељско улагање) распоређено поприлично подједнако, оно што мушкарцима даје моћ избора (статус) далеко је неравномерније распоређено. Једна од последица те чињенице јесте и појава полигамије, односно сукцесивне моногамије. То значи да су жене у својим почетним сексуалним и репродуктивним позицијама много егалитарније. Мушкарци су у својим почетним сексуалним и репродуктивном позицијама много неегалитарнији.
- Закључак
Жене су много активније у бирању партнера него што то културни стереотипи сугеришу. Хедep Ремоф Трекслер сматра да постоје четири методе помоћу којих оне то чине. То су: директан наступ, манипулација околностима, размена сигнала и моћ вета. Када је реч о бирању партнера избор је обостран, а улога жена није нимало мања од улоге мушкараца. На много начина је и већа.
Текст: Владислав Ђорђевић
Фотографије: Жељко Савић