АП Војводина је у последњих десет година у експанзији органске производње хране, као и етно и екотуризма. Разговорајући са директором „Етноса“ Ружицом Бабец , проф. физичке културе, магистром економских наука, приближићемо вам рад Фондације ЕТНОС и значај еколошког туризма у Србији, односно у Војводини.
Новинар: Госпођо Бабец, како Фондација ЕТНОС себе види у оквиру еколошког туризма у Војводини и целој Србији?
Ружица Бабец: Фондација Етнос развија екотуризам, промовише заштиту животне средине и одрживи развој, бави се културом. Представља јединствен туристички капацитет у ширем окружењу, и отвара нове могућности које ће туристи посећивати.
Пројекат развоја Етноса је реализован кроз неколико фаза:
-Инфаструктурни радови на завршетку објекта који су били предуслов за развој екотуризма. Кроз ову фазу је завршено девет соба за смештај гостију.
– Створен је простор за културну анимацију , за концерте, представе, и едукативне активности, сала која може да прими око сто посетилаца.
– Опремљена је Народна библиотека „Димитрије Аврамовић“ са око 3000 књига.
– Етнос је почео да се бави органском производњом хране.
Кроз ове фазе пројекта створен је повољан амбијент за даљи развој Фондације Етнос на дуги рок инспирисан визијом и жељом да будемо препознатљиви на туристичкој мапи Војводине – Србије.
Новинар: У организацији ЕТНОС-а сте приредили манифестацију „ Шајкашки културни дани“, са врло богатим културно – уметничким садржајем. О каквој манифестацији је реч?
Ружица Бабец: Манифестација „Шајкашки културни дани“ се реализује у августу и септембру сваког петка, и представља промоцију културе етничком шароликошћу, фолклором, етно песмом и игром, а све како би живот на селу добио садржаје, а самим тим и туристичка понуда била још атрактивнија.
Организоване су музичке вечери, књижевне вечери, ликовне колоније, промоције старих заната, гастромске вечери,… „Шајкашки културни дани“ су се завршили 30. септембра манифестацијом под називом „Здрава еколошка храна сваког дана“, у сарадњи са Пољопривредним факултетом. Сеоски туризам у Војводини представља стратегију развоја руралног подручја. Етнос као део те понуде доприноси друштвено економском напретку подручја и представља сеоску туристичку понуду Војводине и Србије.
Новинар: Како је текао пољопривредни развој Фондације Етнос, почев од традиционалне производње, фазе конверзије до коначног сертификовања – добијања органских производа? Шта је то органска храна?
Ружица Бабец: Фондација Етнос је при преласку са конвенционалне на органску производњу поштовала период конверзије при чему смо примењивали стандарде закона о органској производњи. После периода конверзије наши пољопривредни производи су добили епитет органски.
Процес укључивања у органску производњу почиње потписивањем уговора и успостављањем сарадње са овлашћеном сертификационом кућом. У нашем случају то је Organic Control System из Суботице.
Потребно је најмање 24-36 месеци да се са традиционалне пољопривредне производње пређе на органску производњу, која подразумева производњу без коришћења хемијских ђубрива уз поштовање оптималног циклуса хранљивих материја. Плодоред или ротација пољопривредних усева је неопходна у органској производњи, а плодност тла се постиже коришћењем легуминоза богатих азотом, коришћењем стајњака и употребом микробиолошких ђубрива.
Гајење локалних сорти и сузбијање штеточина превентивним мерама као и систем обраде земњишта су од пресудног значаја у органској производњи. Сертификати се обнављају једном годишње и потребно је издвојити доста новца да би све било у складу са Законом о органској производњи који је усклађен са законима ЕУ.
Органску храну производимо на 2 hа, ту су заступљени паприка, парадајз, спанаћ, цвекла, грашак, пасуљ, боранија, целер, салата, бундева, јагоде, малине, аронија, јабуке, брескве, грожђе,… и план нам је да производњу проширимо у наредном периоду.
Здравствено безбедна храна је компонента јавног здравља и тиче се свих. Болести које се преносе храном су значајан проблем здравља ширег региона.
Органска храна спада у здравствено безбедну храну произведену у систему органске пољопривреде и прерађену на адекватан начин. Она чува и унапређује животну средину и одговор је на климатске промене, повећање температуре и влажности ваздуха, које имају значајан утицај на човеково здравље.
Производња довољне количине здравствено безбедне хране је од виталног значаја за целокупно човечанство.
Најстарији начин производње поврћа и воћа је баштенски. Уношењем еколошких и био-агротехничких мера интензивна башта конвенционална башта мења изглед и постаје традиционална био – башта са новим методама гајења у складу са природом. То је место где се прикупљају и гаје старе сорте које чувају идентитет подручја и подижу еколошку свест људи.
Органско повртарство је погодно за породичне фарме, па тако и за Етнос због затвореног циклуса производње, тј. усклађене сточарске и биљне производње. Најбољи вид продаје производа је директно код произвођача, тако се отвара пут ка мултифункционалности, ка агробиотуризму.
Гастрономија са карактеристичном војвођанском кухињом представља бренд у којем има места за спремање органске хране како у граду тако и у руралној средини.
Новинар: Када је реч о еколошком и етнотуризму, да ли постоје битне разлике?
Ружица Бабец:
Екотуризам је облик туризма заснован на природи.То је одговорно путовање у природу, којим се чува животна средина и одржава благостање локалног становништва, а све ради уживања у пејзажима, биљкама и животињама и културним објектима. Препознатљиво народно архитектонско наслеђе Војводине проистиче из карактеристика њеног историјско – културног и природно – географског развоја.
Екотуризам и етнотуризам су део руралног сеоског туризма и значајни су аспекти маркетиншке стратегије туризма.
Еколошке активности су: шетња, проучавање флоре фауне и геологије, дружење са локалним сеоским становништвом, куповина аутохтоних производа, уживање у различитим спортовима у природи.
Екотуризам је погодан за мале групе туриста до 15 људи што Фондација Етнос може и жели да развија.
Сеоски туризам доприноси низу корисних делатности, економске, друштвене и културне природе. Подстиче предузетништво и партнерство између јавног и приватног сектора, које мора бити препознатљиво од стране државе. Потребно је порадити на сарадњи свих субјеката у сеоском туризму који учествују у формирању овог туристичког производа. Сарадња треба да се темељи на општем туристичком развоју на локалу, у покрајини и на нивоу државе.
Данас руралне области па тако и нашу, карактерише сиромаштво, старење становништва, незапосленост.
Држава Србија може да помогне развој сеоског туризма мерама које подржавају руралну привреду на друштвено економски и еколошки одрживе начине, како би се смањила деградација прородних ресурса, како би се смањило сиромаштво и како би се лакше и лепше живело на селу.
Жељко Савић, Видео новинар
5. октобар 2016.