ПРОМОВИСАНА КЊИГА ДР МИЛА ЛОМПАРА „ЦРЊАНСКИ – БИОГРАФИЈА ЈЕДНОГ ОСЕЋАЊА”

У новосадском Студију „М” Радио-телевизије Војводине, четвртог фебруара 2019. промовисана је књига проф. др Мила Ломпара „Црњански – биографија једног осећања”.

Након прочитаног одломка „Привиђење” из 1929. године, присутне је поздравио Зоран Гутовић, директор издавачке куће „Православна реч” из Новог Сада. Господин Гутовић је изразио наду да ће овo капитално издање, кoje је освојилo награду Издавачки подухват године на Београдском сајму књига 2018, освојити срца читалаца, свуда где Срби живе.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакао је да је проф. Ломпар најимпресивнији проучавалац:

  1. Његоша – о ком је објавио три студије и
  2. Црњанског – о коме је објавио четири књиге, али овај подухват још није ни приближно завршен.

Такође, нагласио је да је проф. Ломпар доследно бранио своје истраживачке резултате у овој биографији, те да, иако Ломпаров закључак – да је Црњански највећи странац српске културе делује пренаглашено, то се односи само на политичку културу. Да свакако Милош Црњански не би смео бити изван своје куће, а она је овде, где му је и народ и језик. Да је Црњански је врх српских врхова, а проф. Ломпар нам је представљеним штивом омогућио много дубља сазнања о овом великану.

Рецензент др Јован Попов, наш компаратиста и редовни професор Универзитета у Новом Саду, каже да је ово велика студија са елементима биографије, мада за Мила Ломпара нема завршеног посла! Иако је у питању биографија, није акценат на биографским елементима већ на духовној борби нашег великана. У фокусу ове збирке огледа, налазе се три чувене полемике Милоша Црњанског, које откривају његово, пре свега, политичко биће.

Аутор проф. др Мило Ломпар, уједно и волонтерски управник Задужбине Милоша Црњанског, истакао је да је „Црњански своју унутрашњу и психолошку диспозицију претворио у извесну метафизичку чињеницу, и да је том метафизичком чињеницом додирнуо метафизичку резонанцу судбине – универзалне – многог човека унутар његове конституције живота. Оно универзално, што му је омогућило да напише и најбољи историјски роман српске књижевности – „Сеобе” и најбољи космополитски роман српске књижевности – „Роман о Лондону. Дакле, двостраност”.

Такође, оно што је њега „лично у овој студији додатно занимало, јесте питање културе. Дакле, поред овог психолошког или личног слоја, и поред књижевног или уметничког слоја, постоји културолошки слој. Како култура реагује на вредности?… Дакле, мени се чини да наша култура нема способност да изађе из одређеног оквира унутар ког упитомљује оно што би било аутентичан уметнички израз, и у ком оспорава оно што њу саму доводи у питање. Црњански је писац који је у име једног целог покољења, на највишем уметничком степену довео у питање задату матрицу српскога културног разумевања. Не, дакле, књижевног само, већ и културнога. А културно разумевање је моменат када књижевна вредност прелази у друштвену чињеницу. Никада књижевна вредност сама по себи не може обезбедити друштвену релеванцију одређеног типа говора или одређеног типа књижевног искуства. Обрнуто је могуће: да се прелије друштвена релеванција на књижевну вредност. Мора да прође одређено време, да би се уочило да се то одиграло.”

Промоцији књиге присуствовали су културни и духовни посленици, а била је могућа и куповина издања по промотивној цени, у брошираном, и у луксузном монографском издању обогаћеном бројним фотографијама.

 

 

Текст и фото: В. Раонић

Извор: ТВ Арс Медија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *