Налазите се овде
Почетна > Култура > ПЕТНАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ-ДОДЕЛА БРАНКОВЕ НАГРАДЕ

ПЕТНАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ-ДОДЕЛА БРАНКОВЕ НАГРАДЕ

14 th  – 16 th Decembara 2020 * Нови Сад * Novi Sad

БРАНКОВА НАГРАДА

Друштво књижевника Војводине

Association of Writers of Vojvodina * Serbia

Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад

Образложење жирија 

за доделу 60. Бранкове награде

Друштва књижевника Војводине

  1. добитник Бранкове награде Ђорђе

Ивковић, песник из Београда

Друштво књижевника Војводине додељује Бранкову награду 60. пут, одржавајући једну врсту високе песничке културе која не само одаје почаст нашем знаменитом романтичарском песнику Бранку Радичевићу (1824–1853), него и настоји да подржи таленте и доприносе младих аутора нашег времена који су изабрали поезију као један од важних начина разумевања нашег људског опстанка. Носиоци ове угледне награде су, између осталих, Васко Попа, Бора Радовић, Раша Ливада, Драган Јовановић Данилов, Нина Живанчевић, Ана Ристовић… аутори који су на битан начин обележили нашу културу додајући радичевићевским откровењима језика и особене осећајности сложене и узбудљиве вредности и значења која поезија може да донесе. Награда се додељује за најбољу књигу уметничке поезије, аутора до 29 година, издату на српском језику, за период између две доделе. Добитнику припада новчани износ, као и диплома.

На завршној седници жирија за доделу Бранкове награде Друштва књижевника Војводине, која се у Новом Саду уручује у оквиру Међународног новосадског књижевног фестивала, одржаној  06.10.2020, жири у саставу Марија Шимоковић(председник жирија), Драган  Јовановић  Данилов  и Саша Нишавић, одлучио је да се 60. Бранкова награда додели

Ћорђу Ивковићу

За књигу: Вишње* Трешње

издавача Трећи трг, Београд, 2019. године 

Жири је у складу са Правилником разматрао 10 наслова пристиглих на конкурс, а у најужи избор жири је уврстио књиге : Катарине Пантовић “Унутрашње невреме“, Маше Живковић „Кроз високу траву“, Лене Волгин „Цвет у јами“, Нађе Лазаревић „Глава изнад воде“ и Јане Радучевић „Ако кажем може постати истина“. Одлука да се ове године Бранковом наградом овенча Ђорђе Ивковић – донета је већином гласова.

Током протекле деценије младим песницима и песникињама постало је све теже да доспеју до прилике да објаве своју прву збирку. Гашење издавачких предузећа која су подржавала стваралаштво нових гласова довело је до смањеног поља могућности да се артикулишу перцепција и захтеви читаве једне генерације, а једина места на којима је ово остало могуће су локални наградни конкурси за објављивање прве збирке. О томе сведоче и број збирки који последњих година пристижу на конкурс за Бранкову награду.

Овогодишњи добитник Ђорђе Ивковић рођен је 1990. године.Основне студије завршио је на Филолошком факултету Унивезитета у Београду, смер српски језик и књижевност, док је мастер студије Комуникологије завршио на Универзитету Дукејн у Питбургу, Пенсилванија. Живи у Београду где предаје српски језик.  

Прва књига песама Ђорђа Ивковића- Вишње**Трешње, коју је обавио Трећи трг, већ је овенчана наградом – Београдског фестивала поезије и књиге Тргни се! Поезија! указује на младог песника који помера границе. Снажна унутрашња тензија овој књизи даје да се наслути познавање саме идеје ствари, у платоновском духу, а не само у стварима реалног. Његове песме, на сасвим нахерен начин, поседују све основне постулате поезије али јој измичу, стварајући магматичан склоп слика које не наликују правилима хармоније, сразмере, реда, јасноће и мере, али их сажимају у себи. 

Природа се потрудила да свака ствар буде неко јединство двеју ствари – са једне стране „безобличне материје“ а с друге  форме, или чулног изгледа свега што јесте (Вишња**Трешња). Ова књига као да вибрира на фреквенцији душе ствари или ентелехије, изговарајући свет и његове унутарње отиске архетипским језиком којем није страна спознаја целине али ни разломљеног света из којег је ваља исказати. Тако је млади песник добио ковину која изазива само ткиво поезије да се покаже. 

Да би се написала ова књига, засигурно је ваљало хироновски заронити у штиво света, додајући своју оштрицу бријача како би се свет раскомадао и поново спојио, овога пута у срцу. Нервима.Генетици. И затим је изнова саставити у стиху. На ивицама састављених комада још пулсира крв, још су живе ране, и поједини стихови, рецимо то храбро – већина њих,живи су. Указују нам се попут вишедимензионих светова у чији шум речи верујемо, јер носе у себи идеју необрађене громаде камена са почетка света.Књига Ђорђа Ивковића заслужује сву пажњу зналаца поезије који трагају за  новим и вибрантним штивом. 

И како би рекао рецензент ове књиге: Прва књига песама Ђорђа Ивковића писана је језиком необичног унутрашњег набоја који природно разбија непрепознатљиве оквире поетске форме. Крећући се слободно кроз широко поље асоцијативности, усложњавајући се дигресијама, често упорним, готово оспесивним описима, Ивковићев језик исписсује књигу кисело-слатког укуса: од присних призора из детињства са снажном али блиском сенком оца, преко чудне, заумне анатомије ствари до тема отуђености и неуклопљености.

У Новом Саду, 07. 10. 2020. године

Жири награде:

Марија Шимоковић, председник

Драган  Јовановић  Данилов  и 

Саша Нишавић

Оставите одговор

Top