Налазите се овде
Почетна > Култура > Изложбе > ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „СВЕТ И ВРЕМЕ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА (1869-1958)“

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ „СВЕТ И ВРЕМЕ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА (1869-1958)“

Поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића, у оквиру програма којим Српска академија наука и уметности обележава јубилеј истакнутог српског научника, у Галерији САНУ ће 5. новембра 2019. године бити отворена изложба „Свет и време Слободана Јовановића (1869–1958)“. Изложба траје до 27. новембра.
Научни скуп посвећен Слободану Јовановићу одржаће се у САНУ 7. и 8. новембра 2019. године. САНУ ће објавити и монографију о Слободану Јовановићу. Организационог одбора за припрему обележавања сто педесет година од рођења Слободана Јовановића је академик Коста Чавошки. Аутор изложбе је др Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ. Слободан Јовановић (1869–1958) је био један од најугледнијих научника и професора Универзитета у Београду. Био је председник Српске краљевске академије, ректор Универзитета у Београду, декан Правног факултета, уредник Српског књижевног гласника, председник и потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Писао је радове из различитих научних области – теорије државе и права, уставног права, политичке филозофије, опште историје и српске историје XIX и XX века, социологије, проучавања књижевног дела, књижевне и позоришне критике. Његове студије су писане познатим београдским стилом.
Тридесетих година XX века објавио је сабрана дела у седамнаест томова. Слободан Јовановић био је син Владимира Јовановића последњег председника Српског ученог друштва уочи оснивања Српске краљевске академије (1886), професора Слободан Јовановић је после гимназијског образовања стеченог у Београду, продужио школовање у иностранству, у Минхену, Цириху, Женеви и Паризу. Након завршетка студија и повратка из Париза у Београд пет година је радио у Министарству иностраних дела Краљевине Србије (1892–1897). Био је чиновник и потом шеф Просветног одељења и секретар Просветног одбора, саветодавног тела Министарства иностраних дела у националним, просветним и црквеним питањима српског народа у Старој Србији (Рашка, Косово, Метохија и Скопско-тетовска област) и Јужној Србији (Македонијa).
Слободан Јовановић је припадао кругу оснивача политичког и књижевног листа Ред (1894) и књижевних часописа Српски преглед (1895) и Српски књижевни гласник (1901–1941). Био је сарадник бројних листова и часописа, између осталих, Бранича, Архива за правне и друштвене науке и ПолитикеПрофесор Правног факултета у Београду био је више од четрдесет година (1897–1941). Предавао је опште државно право и уставно право, као и међународно право. У указу је стајало само Државно право, али је пун назив предмета био Државно право, опште и посебно. Опште државно право било је посвећено изучавању општих основа државе, односно проучавању појма државе, а посебно државно право појму уставности и тумачењу устава. У књизи о држави коју је објавио четири пута, разматрао је општи појам државе, теорију настанка државе, различите филозофске теорије о држави и друштву, појам државне суверености, однос државе и права, правну државу и самоограничење државе поделом власти и дводомним парламентарним системом.
Слободан Јовановић је у својим историографским радовима историју Србије XIX века поделио на седам периода. Први период је доба стварања владалачке власти Карађорђа и Милоша (1804–1830), други је доба чиновничке власти „Уставобранитеља” (1842–1858), који се поклапа са владом кнеза Александра Карађорђевића, а трећи је време владавине кнеза Михаила. Четврто је доба уставности (1869–1889), а пето парламентарности (1889–1893). У шестом периоду дошло је до повратка са парламентаризма на период уставности (1893–1903). Седми период је назвао добом
повраћеног парламентаризма (1903–1914).
Слободан Јовановић је у балканским ратовима и Првом светском рату био шеф Ратног пресбироа Врховне команде. По окончању рата учествовао је у раду Мировне конференције у Паризу 1919. године као председник Секције за међународно право Делегације Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и њен представник у Комисији за ратну одговорност и санкције. Постављен је 1920. године за председника Уставне комисије, стручног правничког саветодавног тела, национално мешовитог радног тела владе чије је чланове именовала влада. Председник Српске краљевске академије био је од 1928. до 1931. године.
Слободан Јовановић је био оснивач и председник Српског културног клуба 1937. године. Сматрао ја да Српски културни клуб треба да буде место састанка и разговора за све који су заинтересовани за питања српске духовне и материјалне културе. Српски културни клуб је посебно критиковао Споразум Цветковић–Мачек из 1939. године,
односно образовање Бановине Хрватске. Након пуча од 27. марта 1941. године прихватио је да уђе у вишестраначку владу као други потпредседник Министарског савета (владе). После Априлског рата влада је наставила рад у Енглеској где су се од почетка Другог светског рата 1939. године, дуже или краће време, налазила седишта влада скоро свих окупираних европских држава. Слободан Јовановић је учествовао у раду четири владе, два пута као председник и два
пута као потпредседник. На политичком суђењу одржаном јула 1946. године у Београду Слободан Јовановић је осуђен у одсуству на двадесет година робије с принудним радом и конфискацију целокупне имовине. Умро је у Лондону 1958.
године. Почетком деведесетих година поново су у Београду објављена његова сабрана дела. Рехабилитован је 2007. године. У Београд су пренети његови посмртни остаци 2011.
Извор: ГАЛЕРИЈА САНУ

Оставите одговор

Top