ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ – ОСЛОБАЂАЊЕ – ПРОФ. ДР СВЕТОЗАР РАДИШИЋ

Освајање слободе – Ослобођење

Често сам говорио и писао да су Срби осуђени на победу, те да су за неминовну србску победу криви србски непријатељи, њихова бездушност, недовољно знање и посејано зло, а ништа мање и космички закони и циклуси. Основу  за такво размишљање објавио сам у књизи „Освајање слободе – Ратови будућности.

Докторка Смиља Аврамов била је изненеђена када је сазнала да Срби у сред рата немају своју стратегију одбране. Пожелела је да књига Освајање слободе буде при руци новим генерацијама, не би ли кад-тад Срби створили одбрамбени систем који би им омогућио ослобађање од окупаторове власти. Прво издање те књиге, под насловом „Рат свих против свих“, објављено је 2004. године, а Смиља Аврамов је прочитала рукопис годину дана раније. Најновије издање доживљава пунолетство. То само значи, да 18 година наш одбрамбени систем не зна за могућности одбране од универзалног непријатеља. 18 година је србски одбрамбени систем без оптимално организоване одбране, без пробраних кадрова и без србске стратегије одбране. Уосталом, Србија је већ 21 годину под окупацијом Европске уније, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.

Са дозом незаобилазне дрскости написао сам и одбранио докторат у којем је суштина управљање процесима, а исход читања би требало да помогне надлежнима да се Србија одбрамбено организује најбоље што је могуће у околностима у којим Срби живе. Зато непрестано замерам властима што не бирају кадрове на основу научних постигнућа. За одбрамбени систем је веома важно да се примене знања која су у Генералштабу Војске Југославије понуђена у вези са избором кадрова. Генерал Синиша Боровић је понудио методу у којој је субјективност у кадровању сведена на минимум. Применио је вишекритеријумско програмирање и пондерисање. Усвајање понуђеног решења омогућило би држави да се у ратном стању на кључна места поставе најумнији чланови друштва и да се у свим великим системима обликује „мозак организације“. Можда је сада прилика да „Врховна команда“ и Министар одбране окупе најумније људе из Србије и питају их шта мисле о овој фази сведимензионалног, тоталног рата, који води ка „Великом ресету“ и крају садашње цивилизације. У књизи „Освајање слободе – ратови будућности“ једно поглавље посветио сам сведимензионалној одбрани, свестан истине да нас овакве какви смо не треба ни бранити нити одбранити. Мислим на цео људски род. Нажалост Срби и Србија су у рату против „невидљивог непријатеља“, а као да немају одбрамбени систем, односно нико из одбрамбеног система није добио одговарајућу улогу у том рату. Зар заиста Министарство одбране нема никакве везе са ратом у којем постоје стални губици у људству? Да ли је та институција свесна сведимензионалног рата и настављања неоружане агресије на Србију, коју посебно у Србији доживљавају Срби од почетка окупације (октобра 2000. године)? Погледајте само медије и запазите и израчунајте колико се Срба рођених у Србији и притом интелектуалаца обраћа грађанима Србије. Као да је Србија у Црној Гори. Срби из Србије као да не постоје.

Знам да политичари ове речи не смеју да изговоре, што је само потврда истинитости ових речи и потврда да је Србија под окупацијом. С обзиром на то да сам живот посветио одбрани и да волим и ценим војску, осећам непријатност када и помислим да треба нешто да јој замерим. Зато ово обраћање није замерање, већ понуда решења за размишљање.

Окупација у безброј слика

Често помињем окупацију и питам се: зар су Срби толико окупирани да у целој Србији скоро нико од званичника не помиње реч окупација, иако би то требало да је кључна реч у овој фази живота (може се рећи и развоја) Срба и Србије. Актуелни су Рио Тинто и експлоатација литијума, а у тој намерно замагљеној ситуацији јасна је само окупација. Плашим се  да је и то параван за нешто што се паралелно догађа у некој „операцији под лажном заставом“.

Да није настављен рат после 1999. против Срба и Србије вероватно се Рио Тинто не би ни појавио. Сарадници окупатора који су дошли на власт у октобру 2000. године потписали су разне ангажмане штетне за Србе и Србију и то више не крију. Александар Вучић пребацује кривицу на Драгана Ђиласа, Драган Ђилас на Бориса Тадића, Борис Тадић на Војислава Коштуницу и Зорана Ђинђића, као да је то важно ко је саучествовао у самоубилачким операцијама, које окупатор подстиче и посматра. Наведенима нема ко да суди.

Једно је очевидно: наставља се уништавање Срба започето од 325. године, у ратовима до 1900-те, затим у Балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, у прогону Срба од 1990. до 1999, те у вавилонско-хананској агресији 1999. године. Петооктобарци и даље мисле да су у праву што сарађују са окупатором, јер и даље верују да су Европска унија, Велика Британија и Сједињене Државе са пуним правом све време убијали ракетама и свим расположивим средствима непослушне и заостале Србе.

Штафетну палицу од тзв. демократа преузели су „напредњаци“ и сада се на јавној сцени препуцавају око тога ко је купљен и ко је зарадио новац продајом Срба и Србије. „Заборављају“ логичан утицај окупатора и штету коју су нанели свом роду. Туку се по улицама и перфидијама настоје да замагле једину истину – да су обе сукобљене структуре (антисрбске администрације) сарадници окупатора и да заједно воде народ у чељусти Европске уније која је уз „добре услуге“ и задатим улогама заинтересованих, реч је о Немачкој, Аустрији, Италији, Великој Британији и Сједињеним Државама, разбила СФР Југославију, у којој су Срби живели на окупу – у миру..

Да је ситуација створена убацивањем Рио Тинта повезана са окупацијом и окупаторима најбоље показује изјава Ане Писонере, портпаролке Европске комисије за ТВ „Н1“. Подржавање експлоатације литијума у Србији, само је још један доказ жртвовања Срба, баш као што је несумњиво антисрбски доказ највећи број вакцина по броју становника у Србији и неометан развој Србије подстицан економским убицама.

За неку годину нико неће ни знати да није било логично да окупатор толико брине о народу који је од 1912-те до 2000-те године на све начине убијао и прогонио. Одједном, Србија се нагло развија и пркоси свима земљама око себе, а да Европска унија не реагује. Треба само да се зна, да су чланови Европске комисије нескривени вавилонци, односно хананци и да имају план стар 4050 година (прочитајте књигу „Проклетство ханана“, па ћете знати шта се тренутно догађа у свету у којем живи Србија). Сви медији у Србији, независно да ли припадају позицији или опозицији, само замагљују одговорност страних плаћеника и сарадника окупатора.

Да би се определили за то да помогну опстанку и ослобађању свог рода, којем треба тежити и у најтежим ситуацијама, замолио бих официре да прочитају књигу „Вештина командовања“ Андре Гавеа. За ту књигу аутор је добио награду Француске академије наука 1899. године. Написао сам предговор за исту књигу. Има довољно примерака у Библиотеци Војне академије, а можда и у институцији која је наследила Војно-издавачки завод. Зашто да прочитају? На пример, зато што у сваком рату против видљивог и невидљивог непријатеља Министарство одбране мора да има пресудну улогу, а претпостављам да у Министарству има часних и школованих официра.

Мислимо о томе. Обрамбени систем не би смео да дозволи да само једна струка учествоје у рату. Рат је појава која изискује ангажовање свих расположивих снага и средстава. Ја бих инсистирао да се очувају све одбрамбене снаге, а то би подразумевало да сваки лекар који убризга било шта у тело војника, који треба да брани земљу, мора да одговара уколико га је неутралисао, разболео, или усмртио. Неутралисање система одбране је циљ непријатеља и треба га препустити непријатељу. Министарство одбране мора да има тело које има улогу да установи садржај вакцина и лекова и у сваком сумњивом случају та институција треба да је надлежна да правовремено заштити активни и резервни састав Војске у миру и рату.

Ако ико треба да зна у каквом свету људски род живи, онда је то Министарство одбране. Да ли цивили треба да размишљају шта значи истина да је Земља планета ратова, лажи, мржње, подвала, обмана, перфидија, страха, стрепњи, глуме, фолирања…? Уколико Министарство одбране све то зна, онда мора да се понаша како приличи том систему и примени сведимензионалну одбрану, па чак и да уважи могућност да и у овом рату постоји унутрашњи непријатељ. Шта ради систем војне безбедности и чиме се сада бави док се распламсава неоружани тотални рат? Нисам приметио да су објавили било који податак о, на пример, тровању становништва аерозагађивањем, или о садржају вакцина, те о могућности да су објављени подаци о рату лажни.

Без обзира што је реч о специфичном рату, нико нема право да угрози потенцијалну моћ оружаних снага. То исто тело мора да установи да ли је „невидљиви непријатељ“ отров, бактерија или вирус и да ли је рат изазван намерно, те ако јесте од кога и са каквим побудама. Уосталом, не може Војска да се одрекне одбрамбених принципа који постоје од времена Сун Цу Вуа и Гориношо Мијамота. Чак ако лекари не знају шта раде и не мисле својом главом, већ безрезервно раде по недовољно утемељеним препорукама, морају за свој рад да одговарају народу. Мора се установити састав вакцина и састав кемтрејлса, те потенцијална повезаност са 5Г технологијом. Уколико постоји сумња да ће вештачка интелигенција погоршати стање људског рода, то мора прво да установи одбрамбени систем и да упозори на нове феномене према којима је усмерено људско друштво 21. и 22. века.

Министарство одбране као имунски систем

Лако је установити да Министарство одбране није организовано за постојеће и предстојеће изазове и нема одговоре на већину њих. На пример, не постоји одбрана од верског/религијског рата. Затим, србски одбрамбени систем се још не бави хакерским ратом. Уз то нема одбране од утицаја на људски мозак итд. Да ли треба да поменем да све те врсте одбране имају Сједињене Државе и да је обимна чак и цивилна литература о тој врсти одбране. Као стратегиста писао сам и о одбрамбеним решењима у последњих 40 година, односно од 1989. године, од када је успостављан тзв. нови светски поредак. Војска Србије није задужена са све врсте ратова. Она је дужна да брани оружјем од оружане агресије, али је Министарство одбране задужено за одбрану у свим врстама и димензијама ратова, за одбрану од неоружаних облика агресије, што значи и за одбрану од „невидљивог непријатеља“. Намеће се питање: Да ли је оспособљено за то? Колико политизовани министри одбране знају о рату и организацији одбрамбеног система у времену информатике и нанотехнологије?

Не сме ниједна струка да буде неодговорна и заштићена пред законом. Велика је грешка ако одбрамбени систем нема свој став и не нуди решања у свим сферама које се тичу опстанка и заштите народа и државе. Питајте адвокате зашто је најтеже бранити права пацијената, када им живот својим грешкама угрозе лекари. Сазнаћете да је реч о пословичној, скоро нехуманој солидарности медицинара и фармацеута.

Не заборавите да је Србија у рату и да је за опстанак и одбрану земље важан сваки појединац. Лекар се мора довести у стање одговорности у односу на сваког појединца. Мора да ради по својој савести и на основу свог знања, а не да буде заштићен туђим препорукама, па макар то биле препоруке Светске здравствене организације. Министарство одбране мора да оформи тело које ће непрестано надгледати систем вакцинисања људи, да се сви вакцинисани потенцијални регрути и сви који ће можда већ сутра бранити земљу заштите од потенцијалних грешака у здравственом систему. Дакле, Министарство одбране мора непрестано да прикупља податке о непријатељу, овог пута „невидљивом“, и истовремено о својим снагама. Разумем да то није лако у окупираној држави.

Ако сте окупирани то не значи да не смете и не треба да бринете о одбрани. Напротив. Како ћете се иначе ослободити? А ко треба највише да је заинтересован за одбрану, ако не они припадници друштва који су школовани за то. Чији је проблем што феминизирана, истетовирана омладина „блеји“ са слушалицама у ушима, у време када на свету нестају сви животни ресурси, када се ствара „златна милијарда“, дижу логори за непослушне, а прете нанотехнолошки фармацеути?

Ослобођење

Може се рећи да је скоро неважно што су после 5. октобра 2000. године, „петооктобарци“ дали пропусницу британском генералу Мур Бику за улазак у Генералштаб, кад год пожели; што су водили припаднике НАТО-а на тајна командна места (које су ови неуспешно бомбардовали 78 дана), што су од Војске преузели бомбардовану зграду „Маршалата“ и предали је на рушење америчкој амбасади; што се прича да је у Министарству одбране цео спрат поседнут официрима и особљем земаља које су бесправно извршиле агресију на СРЈ; што 21 годину Србија живи у свакодневним, изненађујићим „операцијама под лажном заставом“ у организацији Централне обавештајне агенције Сједињених Држава – „да се Власи не сете“; што су зграде на раскрсници Немањине и Кнеза Милоша и после 22 године након незаконитог бомбардовања споменици агресији. ВАЖНО ЈЕ ДА СЕ У СРБИЈИ НЕ РАЗМИШЉА О ОСЛОБОЂЕЊУ!

Ко се плаши размишљања о ослобођењу? Да ли Министарство одбране или администрација? Од када су ропство и неслобода постали србски манир? Доста је ратова – сада су узори они који су се на време предали (појединци и државе). Не, не, не позивам на устанак, само желим да Срби (раз)мисле о слободи. Уосталом, то је моја дужност. Зато сам написао књигу „Освајање слободе – Ратови будућности“.

Драги моји официри, нико вас не може спречити да сазнате да слобода постоји и да постоји начин да Срби поново буду слободни. Аристотел је незаинтересоване за политику назвао идиоти, јер је смисао живота слобода.

За све који не знају ко сам, желим да сазнају да сам радио у Управи за стратегијска истраживања и политику одбране. Предлагао сам да осим доктрина у оптицају истражимо и демистификујемо Протоколе Сионских мудраца. Није се догодило. Сада предлажем Министарству одбране да се организује тако да може да истражи Протоколе Сионских мудраца и уз њих кадровски састав Светске здравствене организације. Како ће иначе Срби сазнати шта је истина, када у свом саставу институције немају непристрасне експерте? Министарство одбране мора да зна да ли постоји и шта ради „Црно племство“; да ли постоји „Црни папа“ и која је његова војно-религијско-политичка улога; да ли је истина све што је написано о језуитском генералу Алберту Пајку, а ако јесте све наведено истина, докле се дошло у уништењу православља као компоненте хришћанске религије?

Предлажем да се са одбрамбеног становишта истражи утицај на Србију свих активности које се реализују на основу Агенде 2030 Уједињене нација, Агенде 21, Евента 201 и Бундестаговог документа бр. 17/12051 из 2012. године. Предлажем да се истражи, да ли „Лондон сити“ има улогу у пандемији са Ковидом 19. Предлажем да се установи да ли постоји споразум са НАТО у вези са слободним прелетима изнад Србије, који је наводно потписао Вук Драшковић, те да се установи чиме засипају простор Србије у видљивим кемтрејлсовима. Уколико је споразум штетан и уколико су хемијски трагови врста тровања, иначе затрованог ваздуха, треба обавестити власт и на тај начин учинити је одговорном за погоршање здравља становништва у сред пандемије. То важи и за вакцине и активности Рио Тинта.

Да буде јасно – књига „Освајање слободе…“, у којој сам писао о одбрани народа који жели да се брани, није србска. Она припада сваком човеку и сваком народу који жели да живи живот достојан човека. Можда је ово време неподесно за то, јер се, по свему судећи на Земљи ствара „златна милијарда“, али и у тим условима, па и због тога, треба мислити о слободи. Нажалост, ту књигу нису преузеле војне библиотеке. Зато и говорим о њој. Можда ће неко из одбрамбеног система (то је пожелела Смиља Аврамов, као рецензент) кад-тад реаговати.

Написао сам како треба да се осмисли одбрамбени систем, од философије одбране, преко теорије одбране, политике одбране, концепта одбране, затим стратегије и доктрине одбране, све до регулативе и одбрамбене праксе. То је довољно да се Министарство одбране организује у реферате, одсеке, одељења и управе, који нуде решења и дају одговоре за све изазове и искушења наметнута народу у свим могућим ситуацијама.

Ја не знам какви су сада кадрови у Војсци Србије. Нема разлога да не буду квалитетни. Једино је и цивилима јасно да министри одбране нису изабрани према потребама и устаљеним одбрамбеним стандардима. За њихова постављења одговорни су политичари, а полтичари мисле више на себе, добијену историјску улогу и стечену моћ, а мање на народ и одбрану. Штета. Посебно у србском роду. Уосталом, први пут у србској историји су страни плаћеници и сарадници окупатора издали војску, која је бранила народ од агресије и тако су у будућност уклесали срамоту и вечну србску љагу. Петооктобарским гестом издаје, наметнутим од окупатора, безбожним слањем својих официра непријатељу, на суђење, поништен је светосавски приступ одбрани, уз то је уздрмана и деморалисана одбрана Срба и Србије у свим предстојећим ратовима. Од тада се намеће питање: Зашто да неко жртвује свој живот за одбрану свог народа и очекује да ће га нека нова политичка гарнитура послати на суђење непријатељу? Ко о томе треба да мисли ако не Министар одбране? У уређеној администрацији, министар одбране би морао да упозори претпостављеног (предсдника владе) на сва субоптимална кадровска решења у великим системима и министарствима, јер у том случају је угрожене борбена готовост војске и одбрамбена способност државе.

Не желим никога да повредим. Само сам пожелео да подсетим људе из одбрамбеног система да морају одбрану да доживљавају много шире. Треба да се укључе и у одбрану од „невидљивог непријатеља“ и мутаната, а и стваралаца мутаната, уколико желе да имају квалитетну војску, спремну за све будуће ратове.

Подразумевам да одбрана није једноставна и да је неопходно много знања из различитих области, а најважније је да шта год радили и у којој год функцији били, да људи не смеју да забораве на Бога и истину да су душе. Не заборавите, када је реч о убијању било којег вируса, да је реч о смрти у умном свемиру, те да су живот и смрт исто, односно и да је смрт само део живота. Зато се може рећи, да је процедура одбране од вируса, у организацији тзв. струке из СЗО, нелогична и мистична. То систем одбране мора да зна и узме у обзир, јер је живот посебно у рату суров и сваки пропуст и у размишљању се плаћа. Наводна пандемија 2020. године, са свим што је чини, доприноси низу сумњивих и неразјашњених смрти, будући да се над страдалницима не обавља обдукција и да није изолован вирус. Очевидно је да су лажи, преваре, обмане и перфидије задржале своје доминантно историјско место. Исто тако је очевидно да је смртност повећана, због неповерења људи у лажљиве, бескрупулозне и неспособне вође, тзв. интелектуалце и хананске администрације.

Књига „Освајање слободе – Ратови будућности“ треба да помогне универзалном човеку да схвати да је слобода циљ живота. Када размисле надлежни за одбрану Србије, требало би да схвате да се стратегија НАТО-а не може користити за одбрану од НАТО-а, а да на хоризонту не постоји ниједна друга снага која би напала Србију. Ко год би напао Србе и Србију, имао би као полеђину НАТО алијансу. Званично гледано, мало бесмислено изгледа када окупирана земља размишља о одбрани, али јој приличи да размишља о ослобађању, а баш то није допуштено.

Официри разумем вас. И парламентарци у Европској унији имају проблем са информисањем. Један од њих је поновио: „Када власт зна све о народу, онда је то тиранија, а када народ зна све о власти, онда је то демократија“. Ко још тражи демократију у окупираној земљи?

Проф. др Светозар Радишић

Извор: Арс Медија

 

One thought on “ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ – ОСЛОБАЂАЊЕ – ПРОФ. ДР СВЕТОЗАР РАДИШИЋ

Оставите одговор на Gorki Nikolic Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.