Налазите се овде
Почетна > Културна Политика > КО ЈЕ ЗАИСТА ДИСКРИМИНИСАН?

КО ЈЕ ЗАИСТА ДИСКРИМИНИСАН?

Koмплементаристички одговор на радикални феминизам (3)

КО ЈЕ ЗАИСТА ДИСКРИМИНИСАН?

nasilje

Чим сам устао узео сам новине. За око ми је запао чланак о „родној” дискриминацији. У њему је новинарка изнела мноштво статистичких података који показују да је жена на раду дискриминисана, да зарађује мање од мушкарца за исти рад, да је на послу „сексуално узнемиравају”, да као радница и домаћица ради два посла, а мушкарац само један, да се њен труд не цени итд. Дакле, жене су дискриминисане на сваком пољу живота! Ух!

  1. Мој тата столар

Чим сам завршио читање зазвонио је телефон. Била је то једна моја пријатељица која ради у суду. Чаврљали смо о безначајним стварима. После телефонског разговора помислио сам да она, иако чиновница и домаћица, заправо има више времена за себе него њен супруг који ради као предузетник. Он не диже главу од посла, иако ради само „један посао”. Затим сам отишао у кухињу да доручкујем. Затекао сам моју мајку како гледа ТВ. Моја мајка је домаћица и сигурно не ради толико колико мој отац. И поред тога што обавља домаћичке послове, налази времена да се одмара, а мој отац, занатлија, ради од јутра до мрака. Док моја мајка налази времена да гледа телевизијске серије и одмара се, мој отац ради по цели дан: устаје рано, а касно леже. Ради у радионици која је, због уштеде енергената, зими хладна, а лети претопла. Зими се смрзава, а лети презнојава. Ради са опасним машинама. Циркулар, бансек, абрихтер и фрејзер имају сечива која могу да га озледе или чак убију. Много његових колега столара остало је без прстију, шака, чак и главе. Осим тога, те и друге машине су бучне и оштећују слух. Не само то, оне стварају пиљевину, струготину и прашину која оштећује респираторни систем. Од испарења лакова и фарби често га боли глава, а од заваривања очи. Поред свега тога, он свој производ мора и да прода, а то захтева додатно својство – живце да се ценка. То му ствара додатни стрес. Ништа од таквих радних услова нема моја мајка која припрема оброке у топлој кући. Ко је ту заправо дискриминисан? Ко је ту експлоатисан?

  1. Шофери и контролори

Одлучио сам да одем у библиотеку. Сео сам у аутобус и посматрао возаче који су уједно и кондуктери. Они такође раде у неповољним условима. Морају да трпе буку, галаму, гужву и стрес. Није лако возити огроман аутобус у пуном граду, наплаћивати карте, отварати и затварати врата на свакој станици и трпети зановетање, вику и зној путника. Возач мора да има добре живце, добру оријентацију и добру координцију руку, ногу и очију. Питам се колико жена има те способности? Колико их је спремо да ради у таквим условима? Одговор даје пракса: врло мало. Новинарка из јутарњих новина то не види, заправо, не жели да види. Да, дискриминација постоји, али њене жртве су махом мушкарци. Они су ти који раде тешке, исцрпљујуће и рискантне послове. Затим су у аутобус ушла двојица контролора карата. Према онима који нису имали карте понашали су се грубо како би од њих измамили новац или неки документ. И ти мушкарци су под сталним стресом. Управо због тога, мало је жена контролора карата.

  1. Зидари

Изашао сам из аутобуса и упутио се ка библиотеци. Успут сам прошао поред зграде у изградњи. На висини од двадесетак метара знојави и одрпани радници довикивали су се и радили грубе послове. Радили су у прашини и буци, били изложени хладноћи и ветру, ризикујући да падну са скеле, озледе се или чак погину. Они који су радили на земљи са машином за прављење малтера ризиковали су да им чекић, цигла или даска падну на главу или да их убије струја. Питам се колико је жена стремно да ради на тако напорном, нездравом, стресном и ризичном послу? Одговор даје пракса: ниједна.

  1. Ђубретари

Убрзо затим је прошао камион за одвоз смећа. Двојица радника „Градске чистоће” возили су се на стражњем делу, чврсто се држећи за ручке да не би пали. Размишљао сам о овим људима. При свакој окуци, џомби на путу или напросто при већој брзини они могу да падну са камиона и озледе се. Њихов посао подразумева и истовар тешких канти са смећем. То захтева доста снаге. Колико жена је спремно да ради тај посао. Одговор даје пракса: Ниједна.

Радници који раде у „Градској чистоћи” или „Водоводу и канализацији” стално су у контаку са непријатним испарењима. Када смо тим људима показали саосећање и разумевање? Када ће се организовати „округли сто” који би разматрао питање њихове дискриминације? Нисам чуо за такав предлог. Иако ови људи имају теже услове рада него већина запослених жена у администрацији, али се не желе на „мобинг” и „дискриминацију”. Они су сувише запослени да би имали времена за социолошка наглабања.

Таман да уђем у библиотеку када спазих радника „Водовода и канализација” како улази у шахт. Овај човек не само да је био изложен хладноћи и непријатним мирисима, већ је и ризиково живот, јер је шахт био необележен, а на прометном путу. То је, свакако, његов пропуст или пропуст његових колега. Свеједно, чињеница остаје: овај човек је био у незавидној ситуацији. Када се новинарка из јутарњих новина жалила да жене мање зарађују, није се сетила да примети да је то стога што, у целини, жене раде у бољим условима.

  1. Библитекарка

У библиотеци ме је дочекала дама обучена у лепу хаљиницу и уз осмех предала књигу. Док је пијуцкала кафицу, ћаскала је пола сата телефоном са својом пријатељицом. Издиктирала јој је рецепт за колаче и испричала свој сусрет са једним забавним мушкарцем. После тог трача, пришла јој је једна девојка и донела мед како су се пре неки дан и договориле. Затим су, кикоћући се, размениле утиске о најновијој епизоди ријалити шоуа и договориле да у суботу изађу у биоскоп. Затим је библиотекарка поправила шминку и отишла у шопинг. Вратила се после сат времена са рукама пуним зелениша. Убрзо затим, пришао јој је један господин. Иако ју је чекао већ пола сата према њој је био пун разумевања и пажње. Библиотекарка се трудила да буде уздржана, али ипак није могла да прикрије задовољство што јој мушкарац поклања више пажње него што је потребно за пословну сарадљу. То није „сексуално узнемиравање” на које се жалила новинарка у јутарњим новинама. То је фини флерт који годи женама. Жене својим провокативним облачењем и кокетним понашањем заправо подстичу мушко флертовање. Петнаест минута пре краја радног времена наша презапослена библитекарка љубазно нас је замолила да напустимо библиотеку. Уморила се ћаскајући, дижући слушалицу, руж и хемијску оловку. А – Боже мој! – како да не буде добра мајка, не оде кући пре краја радног времена и не припреми супицу својој ћерки која се враћа из школе.

  1. „Ружичасти послови”

Жене које раде у државним установама, а њих је ту више него мушкараца, раде у релативно повољним условима. Обично раде у затвореним просторијама, где је топло, суво, тихо и чисто, или је то барем у већој мери него на неком типично мушком радном месту. Обично нису изложене метеоролошким ћудима (ветру, киши, жези, хладноћи итд.), узнемиравајућој буци, непријатним мирисима, стресним и рискантним ситуацијама. Оне нису под притиском напорног рада. Уколико раде у услужном сектору, трговини, здравству или култури (библиотеке, музеји, медијске куће, школе), од клијената често добијају осмехе и комплименте, а каткада и поклоне. Плата им је редовна, годишњи одмор загарантован, трудничко одсуство такође, маркица за превоз обезбеђена. Све у свему, раде на пословима који нису толико рискантни и стресни. Ти женски „ружичасти послови” не уништавају здравље. Штавише, они често пружају задовољство. На њима жене могу да ћаскају, суптилно флертују и обављају приватне послове. Жене бирају лакше послове, а лакши послови привлаче више радне снаге, а самим тим су и мање плаћени. Наша новинарк то не зна. Тачније речено, она не жели да зна за основни закон тржишта. С обзиром на услове у којима раде, већина жена је заправо привилегована. Поготово је то случај са државним сектором. У приватном сектору, где више функционише закон понуде и потражње, положај жена је тежи. Зато жене хрле у државни сектор − у загрљај државе која штити њихова „права”. Шта ће им онда муж кад је држава ту да задовољи њихове финасијске и емотивне потребе? Државни органи фаворизују запошљавање жена. То не само да је дискриминаторно према мушкарцима, него и генерише масу неудатих и бездетних жена.

  1. Закључак

Упркос жалбама феминистичких медија да су жене дискриминисане, емпиријски увиди сугеришу да оне нису нимало дискриминисане. Заправо, свакодневна радна пракса сугерише то да су на много начина мушкарци ти који су експлоатисани и дискриминисани. Ко о њима води рачуна? Коме је стало до њиховог живота и здравља? Коме је стало до њихових руку и ногу? Коме је стало да ђубретар на камиону или радних у шахту добије комплимент и букет цвећа?

Најраспрострањенији мит данашњице јесте мит о патријархату. Дошло је време да се скине хипотека са речи патријархат и схвати да већина мушкараца нису монструми, него осећајна бића која се труде да напорно раде како би могли да импресионирају жене. И њихов рад и труд треба ценити.

Tекст: Владислав Ђорђевић

Илустрација: Жељко Савић

Оставите одговор

Top