Налазите се овде
Почетна > Култура > Изложбе > ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА МАРИОН ДЕДИЋ

ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА МАРИОН ДЕДИЋ

Марион Дедић – ЦРТЕЖИ

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
У ликовном салону Културног центра Новог Сада 15. августа отворена је изложба цртежа ауторке Марион Дедић.  Изложбу је отворила историчарка уметности Зорица Атић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Сви заинтересовани могу погледати изложбу цртежа до 29. августа 2016. године.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

,,Изложени радови настајали су током низа година, као део испрекиданог, али непрекинутог стваралачког процеса. Континуитет и ликовна разрада очитује се у сваком новом враћању теми. Резултат је потпуни цртачки преображај испрва фигуралног мотива који преузима улогу објекта, и потом његово коначно разлагање и свођење на сасвим ликовне чиниоце. Почетни импулс и инспирација за настанак серије цртежа делом је у појавном – мотив је животињска фигура, интеракција, привлачна топлина и тактилност живог крзна. И то не било које животиње. За непланирано ликовно путовање и авантуру, као сапутници су се наметнули фигуре и карактери пса и свиње, чија супротстављена или пак надопуњујућа симболична значења проистичу из различитости улога у животу човека.

… У поступном раслојавању и све израженијој монохромији, фигурални објекат временом губи анатомију и своди се на фрагмент. Симболичка обележја такође нестају, и носилац цртежа постаје асоцијативна органска форма, која се гиба, дише и креће унутар шара које и надаље препознајемо, или осећамо, као део нечег живог…

… Ликовно преображен, мотив пса или свиње у крупном фрагментарном кадру облутка постаје простор ликовне игре, линијом тканих тактилних површина. Остајемо затечени и заинтригирани у хипнотишућем преплету наизглед насумичних потеза, истовремено импулсивног и рафинираног уметничког нерва.”

Зорица Атић, историчарка уметности

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

,, … колико ванактуелно и нетрендовско њено истраживање у области цртежа је и „увек модерно” због духовно сродних веза са изворним модернистичким наслеђем. Користећи фигуре и карактере пса и свиње она понире у симболична значења. Проблем теме се ретко исцрпљује у једној визуелизацији. Најчешће је део само једног циклуса. Линија је то што све омогућава: она је и „реч” и дух гледања које је више од обичног виђења стварности. Има у томе еротике, има и драматике. Она је од оних које не презају да истакну како су Ерос и Танатос на „истом послу“. Они испуњавају живот и не дају јој да се пребаци у свет бајковитости.

Монохромија је приметна али из ње извире светлост, игра облика линија, динамичност, процеси који у свом финалном облику добијају своју структуру, нијансе, покрете и утисак шрафираних површина при чему се форма гиба, покреће, дише, мења позиције и само вешто око проналази и осећа живот пред собом.

Необичну густину емотивне ситуације емитују и цртежи са дискретним колоритом. Ове целине не губе везу са црно-белим исказима, већ указује на флексибилност поетике и ауторску истинску отвореност према приливу свежих идеја. На тај начин Марион Дедић остварује праву равнотежу између дела очите тематске и језичке повезаности и њиховог провоцирања новим квалитетима.

Марион Дедић приказује исечак света импулсивно реагујући на провокације сопственог бића. Она промишљено и намерно оставља много тога недореченим јер и живот као вечито стварање не поседује коначну форму. Отвореност и ћутљивост дела наглашавају спонтаност и индивидуалност у распореду елемената у оквиру једног композиционог плана. Као сликар импулса и гестуалности задржава предметност и фигурацију који, пропуштени кроз филтер истанчане осећајности следе загонетни „ток свести и подсвести” да би, смештени у нови контекст сликовног простора изазвали различита тумачења и понудили шири потенцијал одговора.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

То опсесивно понављање само једне или две усамљене тематске окоснице (пас и свиња) унело је, ипак, тако много разноврсног расположења и атмосфере, тако много разиграних варијација и различитих визуелних решења, да је могуће говорити не само о верности мотиву већ и сталној идентификацији која превазилази ликовност и визуелне проблеме, и улази у саму суштину битисања, као исповест пред собом и пред надмоћном природом.  Ови цртежи Марион Дедић су важни као буђење нове енергије у уметности.”

Радмила Влатковић, историчар уметности, музејски саветник

Фотографије: Даница Трајковић

Извор: ТВ Арс Медија

 

 

Оставите одговор

Top