Налазите се овде
Почетна > Култура > ГОСТУЈУЋЕ ПРЕДСТАВЕ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У ДЕЦЕМБРУ

ГОСТУЈУЋЕ ПРЕДСТАВЕ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У ДЕЦЕМБРУ

четвртак, 7. децембра, Камерна сцена, 20.30

Ручни рад или Тајна једног писма, по мотивима комада „Ручни рад или тајна једног писма“ Жан-Клода Даноа, режија: Никола Кончаревић, Хуманитарна представа

Играју: Велика Удовица – Ема Стојановић/Бојана Милановић, Софи – Миа Симоновић, Госпођица Птипа – Соња Исаиловић, Гадови: Младен Вуковић, Елдар Зубчевић/Стефан Остојић, Немања Лековић, Алекса Илић/Иван Торома, Гласови из off-а: Јелена Симић и Теодора Марчета.

О представи: Крими црна комедија о љубави и три жене. Првој жени потребна је муштерија за илегални посао којим се бави. Другој жени потребне су услуге прве због проблема са мужем. Трећој жени потребан је мушкарац, и то баш онај који је проблем другој.

петак, 8. децембра, сцена „Пера Добриновић“, 19.30

Шест лица тражи писца, Луиђи Пирандело, режија: Давид Алић, Хуманитарна представа

Играју: Александар Милковић (глумац), Татјана Матеша (глумица), Душан Мамула (глумац), Мирјана Ђан (глумица), Софија Мијатовић (глумица), Дарко Радојевић (глумац), Ана Милосављевић (глумица), Давид Алић (глумац), Викторија Палфи (глумица), Стефан Остојић/Александар Алексић (глумац), Зденко Медвеђ (дизајнер светла).

Представа је награђивана на интернационалном фестивалу алтернативног позоришта у Сечњу за колективну глумачку игру и Награда за најбољег глумца фестивала – Душан Мамула на Другом јесењем позоришном фестивалу на Мећавнику.

субота, 9. децембра, Камерна сцена, 21.30

Она , ауторски пројекат Мие Кнежевић, Јелене Ђулвезан и Мине Цоцић, копродукција Академије уметности Нови Сад и Народног позоришта „Тоша Јовановић“ Зрењанин

НАГРАДЕ: EX театар фест Панчево – најбоља представа 2015, Фестивал дуодраме у Тополи 2015, најбоља представа и најбоља женска улога фестивала.

Драмски текст је настао као одговор на бављење питањем о женском идентитету данас. Она је претпоставка једне психолошке линије, и лик Хане је резултат прикупљања различитих исповести. С обзиром на то да је главни лик у драми тридесетогодишња жена, ова драма се тематски бави кризом женског идентитета, завршетка једне фазе живота и уласка у нову. Представа говори о разумевању и неразумевању себе. О изласку из млаког транса свакодневице и уласку у свој унутрашњи свет. О разумевању ствари које изгледају саморазумљиве. О контакту са собом. О откривању и сагледавању сопственог живота.

Сиже: Хана бежећи из лекарске ординације, а заправо бежећи од својих проблема и страхова, као и много пута до тада у животу, доживљава саобраћајну несрећу и пада у кому. У том тренутку се „цепа“, појављује се још једна Хана (Хана II). Током представе сазнајемо ко је та жена и зашто је таква постала, кроз њена сопствена преиспитивања и присећања на особе и тренутке које су њу и њен живот обликовале. На крају откривамо да ли је она спремна да се суочи са собом, да прихвати себе такву каква јесте и да се пробуди.

У улогама су: Алиса Лацко (Хана I) и Јелена Ђулвезан (Хана II)
(а заправо су само једна једина Хана)

Режија: Миа Кнежевић
Сценографија: Миљена Вучковић
Костим: Романа Кнежевић

Више на: https://www.facebook.com/pg/PredstavaONA/about/?ref=page_internal

 

понедељак, 11. децембра, сцена „Пера Добриновић“, 19.30

Чудо у Шаргану, Љубомир Симовић; режија: Марко Торлаковић, Народно позориште Сомбор

Сомборско Чудо у Шаргану дешава се данас, ту код нас.

Играју: Александра Плескоњић (Иконија), Саша Торлаковић (Госпава), Вања Ненадић (Цмиља), Александар Вучковић (Анђелко), Бранислав Јерковић (Миле), Срђан Алексић (Ставра), Перо Стојанчевић (Просјак), Давид Тасић Даф (Скитница), Ивана В. Јовановић (Јагода), Ервин Хаџимуртезић (Вилотијевић), Марко Марковић (Манојло), Немања Бакић (Танаско).

За редитеља Марка Торлаковића толико извођен Симовићев комад био је изазов да после различитих интерпретација Шаргана понуди, како каже, нешто ново и свеже. „Мислим да је нов толико што га посматрамо из данашње визуре радничке класе. Шта је радничка класа данас и колико је она понижена и на који начин је нама кафана више као последица тешког рада и израбљивања“, каже редитељ Торлаковић.А кафана Шарган стециште је различитих ликова. Ликова које срећемо и препознајемо сваки дан.

Представа траје: 1 сат и педесет минута.

 

среда, 13. децембра, сцена „Пера Добриновић“, 19.30

Лепотица Линејна, Мартин Макдона; Режија: Милош Јагодић, Арт тема Београд и Крушевачко позориште

Сјајан текст Макдоне је актуелан, реалан, упечатљив и говори о породичном насиљу, личним слободама и изборима. Креативни тим који је стао иза овог уметничког подухвата, потврђује уметнички интегритет. Предвођен великом и прослављеном глумицом Љиљаном Стјепановић, у улози Мег Фолан, у представи играју два глумцаКрушевачког позоришта:Дејан Тончић и Никола Ракић, у улогама Пата и Реја Дулија и Јелена Стајковац у улози Морин Фолан. Снимљен је и спот за сонг „Реквијем“ који је написао Милан Ђурђевић и изводе „Неверне бебе“, који можете погледати на You Tube каналу, који je део визуелног и естетског идентитета, који ова представа жели да постави као стандард.

Реч редитеља: „Млада глумица Јелена Стајковац је направила својеврстан подвиг, покренувши копродукцију са Крушевачким позориштем на реализацији комада Мартина Макдоне „Лепотица Линејна“, као први корак у борби за децентрализацију позоришта. Подвиг је, у времену када су позоришта у великој кризи, када се представе великих позоришних кућа скидају са репертоара, а Културни центри по Србији нису често у могућности да финансирају гостовања позоришних представа, стварати позоришну представу у намери да се постави уметнички стандард и докаже да се ипак може, упркос тешким временима, сачувати стуб без кога нам нема сопственог идентитета, јер култура јесте стуб на који се ослања једно друштво“.

Представа траје: око сат и тридесет минута.

четвртак, 14. децембра, сцена „Пера Добриновић“, 19.30

Женидба на чардаку, тамбурашка комедија, по делу „Женидба и удадба“ Ј. Стерије Поповића, драматизацији Петра Пеције Петровића и по угледу на представу „Женидба и удадба“ Богољуба Браше Крајнова, адаптација и режија: Драган Остојић, Новосадски Нови Театар и Тамбурашки оркестар „Романса“

Играју, певају, глуме и свирају: Југослав Крајнов, Наташа Илин, Љубиша Милишић, Сања Ристић Крајнов / Сања Микитишин, Миљан Давидовић, Данило Нинковић, Никола Поповић, Никола Малетић, Гордон Стопар, Тибор Сабо, Бранимир Јовановић

Из речи редитеља: Стерија је написао Женидбу и удадбу као комедију нарави. Он је то сматрао школом практичне мудрости. Мало смо научили. Није лако све признати. Стерија је писао у славу истине. Петар Пеција Петровић је допунио и прерадио Женидбу и удадбу уносећи слојеве живота и схватања у којима препознајемо виталност, страст ликова. Пеција је писао у славу живота. Наша Женидба је на чардаку. Као метафора времена у коме живимо. Ми смо препознавали наше нарави данас. Преко музике оркестра „Романса“ која нас води кроз војвођански мелос који носи истину времена и радост живота. Преко маштовитих глумаца који откривају дух времена. Ми смо радили у славу игре. Живот је такав какав је. А истину знамо, зар не?

Представа траје: око један сат и двадесет минута

субота, 16. децембра, сцена „Пера Добриновић“, 19.30

Магбет, по мотивима драме Вилијама Шекспира, Битеф театар Београд и Центар за културу Тиват

Кореографија: Милош Исаиловић

Плесна представа Битеф денс компаније оставила је публику без даха… Покретом, плесом, мимиком, говором тела плесачи су дочарали причу о властољубљу и болесним амбицијама… Играчи: Милош Исаиловић, Дејан Коларов, Ана Игњатовић-Загорац, Наташа Гвозденовић, Тамара Пјевић, Јелена Булатовић, Миона Петровић и Бранко Митровић.

„У овој плесној поставци, базираној на класичном драмском концепту, Магбет ће бити само идејно полазиште за развој ауторовог виђења савременог света, у контексту атмосфере која влада у овом чувеном Шекспировом делу – то је мрачни свет завере, злочина, психолошких девијација, властољубља, страсти…

Савремено кореографско тумачење Магбета нуди прегршт сценских могућности. Лик Леди Магбет увек је изазивао посебну пажњу, а свакако врло је атрактивна и појава три вештице, које ће, као и сви остали ликови, бити визуелно уклопљене у ванвременски оквир, пружајући публици осећај модерносто, савремености и надасве универзалности Шекспирових идеја.“ Јелена Кајго, уметничка директорка Битеф денс компаније

Представа траје: око сат времена

 

четвртак, 21. децембра,Камерна сцена, 20.30

Док чекамо Годоа, по мотивима драме Самјуела Бекета, режија: Вукашин Ранђеловић, Удружење „Отелотворење“ и Академија уметности, Нови Сад,Хуманитарна представа

Играју: Пеђа Марјановић, Аљоша Ђидић, Милош Лазић, Вукашин Ранђеловић, Стефан Бероња

О представи: један од најзначајнијих драмских текстова 20. века, трагикомедија у два чина, коју је Самјуел Бекет написао 1949, а први пут је постављена 1953. у Театру Бабилон у Паризу. Због своје филозофске садржине, многи ово дело називају мистеријом која је замотана у енигму. Радња се одвија на сеоском друму, крај дрвета, где два главна лика Владимир и Естрагон чекају Годоа. Стављени у ситуацију на коју не могу да утичу, Владимир и Естрагон покушавају да прекрате време радњама које им на први поглед изгледају разумне. Док чекају Годоа, они упознају и мистериозног путника Поца и његовог слугу Срећка. У књижевној критици ово дело је тумачено као мрачна алегорија човекове потраге за смислом. Да ли је ово тумачење тачно и да ли је та потрага за смислом стварно толико мрачна или је само саставни део живота, да ли ће овога пута Годо доћи или не, остаје да откријемо заједно. Представа је настала као мастер рад Пеђе Марјановића на Академији уметности у Новом Саду.

петак, 29. децембра, Камерна сцена, 20.30

Крила Балкана, Милослав Марин, Арт центар „Хлеба и игара“, Стара Пазова

Редитељ, сценограф, костимограф и тотал дизајнер: Мирослав Бенка

Лица и глумачка подела: Мирослав Фабри (Отац, уметник из „луткарске породице”), Денеш Галамбош (Син му, четрнаестогодишњак), Марија Радованов (Жена, са завежљајем на леђима), Јана Руман (Девојка, кћи јој, у поодмаклој трудноћи), Наташа Илин (Курва, стицајем околности), Игор Хавран (Музикант), Бранислав Чубрило (Дрипац), Јован Паул (Странац, загледан у земљу својих „давно заборављених предака“).

У представи се користи музика: Bach’s Chaconne for Solo Violin / Интерпретација: Игор Хавран (Part 1/2)

Арт центар „Хлеба и игара“, Стара Пазова, уз подршку Завода за културу војвођанских Словака, Нови Сад, Завода за културу војвођанских Русина, Нови Сад, Завода за културу војвођанских Хрвата, Суботица, Завода за културу војвођанских Мађара, Сента, Националног савета Словака, Нови Сад, Националног савета Рома, Панчево, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине, Нови Сад, и Опшина Стара Пазова и Општина Бачки Петровац.

ИВОР: СНП

Оставите одговор

Top