ГОРКИ ПЛОДОВИ ИЗДАЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

gracanica-z-sМанастир: Грачаница, КИМ, Србија

 

Игор Ивановић: Горки плодови издаје на Косову и Метохији

понедељак, 19. септембар 2016.  /НСПМ/

Обишао сам на сопствени захтев Покрајински одбор ДСС на Косову и Метохији. Разлози мога пута нису били у целости подударни са разлозима због којих је ишао мој сапутник Александар Поповић, кога је наречени одбор јавно позвао да дође и објасни им неке његове ставове. Не пишем ово штиво због садржаја самог разговора, јер сматрам да је испод нивоа укуса члана неке политичке организације (који је учлањењем у њу прихватио њена правила), пракса изношења унутарстраначких проблема у јавност. Пишем због другог, много значајнијег разлога који ме прогони.

На делу сам, својим очима, видео ефекте велике и горке издаје. Уверио сам се колико је животна стварност другачија од онога што су нам годинама сервирале и што нам данас сервирају на послужавник јавности црвена, жута и напредњачка власт, као и она под контролом западних обавештајних агенција. Нема никаквих сумњи да је споразум из Брисела „чин велеиздаје“ како је рекао академик Чавошки и да је „ова власт – државоубица“, како је рекао Војислав Коштуница. Косово и Метохија су издани и интегрисани у систем лажне државе на нашој територији. Наш народ је жртвован и препуштени самом себи: ако су сународници из Книна и околине некада оправдано названи „остатком закланог народа“, оно мало Срба што је остало на Косову и Метохији чини „остатак изданог народа“. Нарочито су страдали и страдају функционери, чланови и симпатизери ДСС-а. Пошто због своје чврстине представљају огледало напредњачке издаје, према њима се спроводи физичка, психолошка и материјална тортура. На њихове куће се бацају бомбе и испаљују рафали, дижу им се аутомобили у ваздух, отпуштају се са посла и прети им се да им деца џабе уче школу јер никада неће добити запослење, врши се страшна вербална тортура и притисак криминогених структура. Са једне стране се гледају преко нишана са Шиптарима који су насељени преко реке, са друге стране им сународници у власти раде о глави. Тешко ми је и да помислим какав је то кошмар.

Претходна „жута“ власт није поштеђена оцене да је чинила много недела да би утрла пут ка коначној издаји, само она није вршила тортуру таквог типа према припадницима ДСС-а, који су данас непожељни за властодржце на Косову и Метохији. Де-ес-ес-овци се не уклапају у бриселске сценарије, они се не мире са издајом и знају шта је Косовски завет: не продају веру за вечеру. Можда је овај мој напор узалудан јер овај текст неће никога замислити, можда га нико неће ни прочитати и сигурно га нико неће пренети сем страначког медија; ово је најмање што могу да учиним да се ова горка истина колико-толико прочује и да се наши људи узму у заштиту од физичког нестанка са тла нашег Космета.

Прогони ме осећај мучнине док пишем ове редове, туга док се присећам њихових суза које не теку што су уплашени већ што су остављени, и страшан стид што живим у српској престоници која је ради забаве, шопинга и безвизног режима продала своју децу. И нека буде како се каже у Кнежевој вечери: да се руци која је потписала Бриселски споразум деси оно што народни песник памти и записује.

Игор Ивановић је члан Председништва ДСС

Извор: (ДСС)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *