БОРИВОЈ МИРОСАВЉЕВИЋ – ТРАГОМ СВЕТЛОПИСА

Поводом осамдесет година од највећег светског признања додељеног нашој фотографији

Т А Ј Н А   Р А З Б И Ј Е Н Е   С Л И К Е

Како је ГРАНПРИ, Светске изложбе у Паризу 1937. године, неочекивано, пола века касније, угледао светлост дана у ресторану на Петроварадинској тврђави ?

НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ – Ко су аутори фотографија, освајачи ГРАН ПРИЈА на Светској изложби 1937. године ?

   Славни Јаника Балаж је својевремено са својим незаборавним трамбурашима дуго „владао“ Петроварадинском тврђавом и „кумовао“ спектакулатним лумперајкама у њеном репрезентативном ресторану. Приликом једног необузданог славља и велике теревенке у ресторану је страдала слика коју је погодила једна од безброј разбијених чаша. Слика је пала са зида на под а стакло из њеног рама се распршило у парампарчад. Сутрадан је Која Ковачевић, директор угоститељске фирме, наложио својим сарадницима да одмах однесу разбијену слику мајстору стаклару и да је поправљену брзо врате на њено место у ресторану.

   Кад је стаклар у радионици скинуо заштитни картон, са полеђине разбијене слике, на њему је угледао штампану ГРАНПРИ диплому СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ 1937. године у Паризу! Освојили су је чланови Фото секције Планинарског друштва „Фрушка гора“ из Новог Сада за колекцију фотографија изложену на наведеној изложби, одржаној од јула до новембра 1937. године. Неочекиваном открићу се највише обрадовао Која Ковачевић који је у то време био и председник новосадског Фото клуба „Бранко Бајић“. Наравно, делимично оштећена диплома је, после фотографисања, предата Музеју града Новог Сада, где би требало и сада да се чува, као највеће досадашње признање фотографским ствараоцима не само у Новом Саду него и целој Србији.

ПОБЕДНИЧКИ – Доктор Радивој Симоновић је сигурно допринео великом успеху наше фотографије на Светској изложби у Паризу

Претпоставке и чињенице

    Пред историчарима Музеја града Новог Сада, Марковићем и Бунарџићем, који су имали у рукама досада непревазиђени трофеј наше фотографије, био је немали задатак да пронађу одговоре на читав низ занимљивих питања: како је и зашто диплома из Париза скривана као полеђина слике у петроварадинском ресторану, ко су аутори фотографија нагређене колекције на Светској изложби у Паризу, где су снимљене фотографије које су новосадским ауторима донеле престижно светско признање, и низ других. Можемо одмах рећи да одговора на та питања ни данас нема и да се трагачи за њима још користе само претпоставкама!

   Једна од претпоставки је да је диплома сакривена уочи избијања Другог светског рата јер је постојала бојазан да окупаторима послужи у трагању за лицима која су намерили да ликвидирају. Наиме, Секција за фотографију Планинарског друштва „Фрушка гора“ окупљала је, уочи Другог светског рата, родољубе који су се активно припремали за пружање отпора окупатору. Позната су таборовања на Андревљу код Черевића, која је организовао Бранко Бајић, адвокат, књижевник и комуниста (погинуо за време рата штампајући илегално  „Слободну Војводину“). Чинио је то у сарадњи са својим колегама из ПД „Фрушка гора“ Игњатом Павласом, Гајом Грачанином, Милорадом Поповим и скојевским руководиоцима Рашом Радујковим, Костом Шокицом, Соњом Маринковић…

    У решавање ове загонетке укључили су се Матица српска , Новосадски сајам и Фото,кино и видео савез Војводине, који је припремао обележавање 100. годишњице Новосадског фото клуба. Преко Рефералног центра Библиотеке Матице српске започето је трагање, у земљи и иностранству, за каталогом париске СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ 1937. да би се утврдили детаљи о изложби фотографија и њеним ауторима, а Неда Цвејић, коресподент Новосадског сајма се обратила директно Унији међународних сајмова у Паризу с молбом да потврде диплому ГРАНПРИ ЗА ФОТОГРАФИЈУ из 1937. године. Та потврда, са потписом Сандрине Тоирон из париског Центра за документацију Уније  интернационалних сајмова, брзо је стигла,  па су отпале све сумње у њен, евентуални, фалсификат.

Некомплетни необориви докази

   У Реферални центар Библиотеке Матице српске,такође, стигао је пакет из Париза у којем се налазило 180 фотокопираних страница оригиналног записника са одлукама интернационалног жирија Светске изложбе „Уметност и техника“ одржане у граду светлости 1937. године. Увидом у овај историјски докуменат, који нам је омогућила Нела Аврамовић, тадашња шефовица Рефералног центра БМС, најпре смо констатовали да је међу сталним члановима међународног жирија из целог света био и један Југословен- архитекта Ернест М. Вајсман(1904-1985), аутор пројекта једне од најлепших зграда у Београду( Дома Удружења новинара Србије, у Ресавској улици 28, под заштитом државе) и потоњи учесник у изградњи монументалне палате ОУН у Њујорку.

 Најзначајнији податак забележен је на 152. страни где је наведено да је наше фотографије за изложбу послало у Париз Министарство трговине тадашње Краљевине Срба , Хрвата и Словенаца. Као учесници су наведени Туристички савези Сушака, Сплита и Дубровника, затим Туристичка друштва „Гоч“ из Врњачке Бање, „Југ“ из Скопља и „Фрушка гора“ из Новог Сада, Друштва за промет странаца из Загреба и Сарајева, као и Звеза за тујски промет из Марибора. Из статистичког прегледа видимо да је учествовало преко 6.500 излагача из око 50 земаља са свих контината. У тако јакој конкуренцији највеће признање, ГРАН ПРИ за колекцију фотографија, освојили су чланови Фото секције Планинарског друштва „Фрушка гора“ из Новог Сада. Нажалост, до сада није утврђено ко су аутори нити које су фотографије овенчане највећим, непревезиђеним, светским признањем за врхунска остварења у нашем фотографском стваралаштву. У трансферу победничких фотографија до Париза посредовала је Туристичка агенција „Путник“ а трагова за њихов повратак са Светске изложбе 1937. године-нема. Могуће је да су задржани у Француској, али ни за то нема трага.

Геза Барта – ПЕТРОВАРАДИН

У штампаном материјалу, посвећеном раду стручних жирија париске изложбе 1937. године, пронашли смо и имена наших ликовних уметника, који су за своја остварења, тада добили високе награде: Петар Лубарда, Предраг Милосављевић, Мило Милуновић, Јован Бијелић, Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Недељко Гвозденовић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Сретен Стојановић, Иван Радовић, Ристо Стијовић, Карло Барањи,…Нажалост, имена награђених фотографа нису објављена. Штета! Листа награђених уметника из наше земље била би још импозантнија.

Сви путеви воде у Париз

Светској изложби у Паризу 1937. године је наша штампа посветила велику пажњу, железница је с популарним ценама превозила посетиоце изложбе, туристичке агенције су, за оно време луксузним аутобусима возили посетиоце с дубљим џеповима, редакције најтиражнијих новина су организовале наградне игре у којима су читаоци добијали бесплатна путовања у град на Сени…У билетарницама „Путника“ могла се купити специјално штампана књига „Водич за Париз и париску изложбу 1939.“ Више пута, од јула до новембра је новосадски „Дан“ објављивао извештаје из Париза свог специјалног извештача Миодрага Јевремевића у којима, нажалост, нема нити једне речи о великом светском успеху новосадских фотографа!

ОД СЛАВЕ ДО ПОНОРА – Гаја Грачанин

Гаја Грачанин, директор Туристичке агенције „Путник“, оснивач и секретар Планинарског друштва „Фрушка гора“ био је члан жирија наградне игре „Дана“ и највероватније један од аутора фотографија у награђеној колекцији у Паризу. За време Другог светског рата био је у логору у Бачкој Тополи и уочи ослобођења је логорашима држао предавања о Светској изложби у Паризу и фотографским вештинама. То је забележено у уникатном броју логорашких „Усмених новина“ које се чувају у Рукописном одељењу Матице српске. Мада је био изузетно популаран као организатор планинарско-фотографских активности и сарадник антифашиста уочи рата, Гаја Грачанин је по изласку из фашистичког логора ликвидиран као „државни непријатељ“! Документације о овом случају, који се приписује „стрељањима у Рајиној шуми“, за сада, – нема.

 Пошто нема ни најпоузданијег сведока о учесницима новосадских фотографа на Светској изложби у Паризу 1937. године, преостало нам је да на основу логичне претпоставке наведемо имена лауреата до сада највећег светског признања новосадској фотографији. Ту је на првом месту др Радивој Симоновић, утемељитељ непрофесионалне фотографије на Балкану, легенда наше фотографије, који је већ пре  париске изложбе више пута на изложбама у земљи и иностранству доказао  висок ниво свог фотографског стваралаштва. Истовремено са Светском изложбом у Француској у Новом Саду је приређена Прва фотографска изложба Савеза планинарских друштва Крељевине Југославије на којој су домаћини имали најзапаженију улогу. Они су,највероватније, изложили копије својих најбољих слике које су им у Паризу донеле светску славу. Каталог с новосадске изложбе је сачуван, а у њему су поред већ споменутих Гаје Грачанина и др Радивоја Симоновића забележена и имена осталих аутора, чланова Фотографске секције Планинарског друштва „Фрушка гора“: Александар Адамовић, Геза Барта, др Жарко Капамаџија, Франц Хам, др Милорад Попов, Коста Јовановић, Ото Пасти, Ладислав Пристаји, Богумил Рорман, Веселин Рушкуц, Ђурица Табаковић, др Мирко Вајнер и Марија Вајс. Међу њима су,  сигурно, аутори фотографија које су проглашене за најбољу колекцију на свету. Више их нема међу живима али њихове фотографије и даље сведоче о времену у којем су настале и својим ауторима донеле заслужену,непролазну, вечиту славу.

                                                                                                                                                     Текст:  Боривој Миросављевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *