Налазите се овде
Почетна > Културна Политика > БОРИВОЈ МИРОСАВЉЕВИЋ -ДРУГИ УГАО ПОВОДОМ „ДАНА АКТ ФОТОГРАФИЈЕ“

БОРИВОЈ МИРОСАВЉЕВИЋ -ДРУГИ УГАО ПОВОДОМ „ДАНА АКТ ФОТОГРАФИЈЕ“

Боривој Миросављевић – ДРУГИ  УГАО

Поводом  „Дана акт фотографије“ у Новом Саду

Линк: http://fkv.rs/dani-akt-fotografije

 

Ф О Т О Г Р А Ф С К Е   (П Е Р) В Е Р З И Ј Е

Самостална изложба акт фотографија „Голи живот“ ауторке Сандре Пожун, из Словеније, као репрезент савремене уметничке фотографије на простору окружења наше земље

Од кад је, недавно, засијао у пуном  сјају,  свечани простор некадашње Новосадске стрељачке дружине, трагајући за трајном наменом, место је одржавања различитих значајних културних догађаја. У њему је управо одржана занимљива манифестација Фотографског клуба Војводине под називом „Дани акт фотографије“ .

„Мисија манифестације је да сачува уметност и креацију у приказивању лепоте, чулности људског тела и едукује младе фотографе како да се ослободе вулгарности и шунда  у својим идејама и визијама при стварању акт и еротске фотографије, као и да испоље своју личност на креативан начин“- забалежио је у каталогу манифестације Милован Уличевић, председник Фотографског клуба Војводине.

Манифестација је трајала три  дана. Одржане су радионице „Приступ позирању у акт фотографији“

(с предавањем Дејана Диздара из Израела), „Тело и еротика у природном окружењу“, „Сексуалност и еротика у фотографији“(предавање и промоција фото-монографије Стијепа Брбара из Дубровника) и „Акт композиције с више модела“.  Овај Фото фестивал отворен је изложбом „Голи живот“ Сандре Пожун из Птуја а потом су приређене изложбе акт фотографија  „Венере и Титани“ Мариа Леонеа Бралића из Земуна и  „Инсомниа“ др Жељка Шкрбића из Новог Сада.

С посебним интересовањем очекивана је изложба Сандре Пожун, гошће из Словеније, јер Нови Сад већ дуго није видео  изложбу акт фотографија. Новосађани су се дивили акт фотографијама, које су најбољи мајстори светске фотографије излагали на незаборавном „Златном оку“ , одржаномпоследњи пут далеке 1993. године. Била су то врхунска остварање овенчана заслуженим наградама на изложбама широм света. Од тада је с фотографске сцене нестало безброј врхунских фотографа међу којима су и легенде наше фотографије чије су акт фотографије на изложбама широм света добијале највиша признања.

Гледајући „савремену“ акт фотографију на изложби „Голи живот“, питамо се, шта се то догађа са акт фотографијом, једним од најпопуларнијих  сегмената уметничке фотографије? Зар је могуће да је она у бурним техничко-технолошким, идеолошким, политичким, и ко зна каквим све трансформацијама, потпуно изгубила свој, пре свега естетски и хуманистички идентитет? Од кад је света и века наго женско тело је било и остало симбол живота, лепоте,чежње, инспирација за ликовне уметнике, књижевнике, музичаре,…Кад би се којим случајем Лаза Костић, проверени поштовалац жена,  нашао на изложби „Голи живот“, пред изложеним експонатима би се, у знак протеста, преврнуо у гробу!

Држећи се као пијан плота, концептуалистичког шаблона, у свакој од презентираних серија „голих“ фотографија, ауторка настоји да своје моделе прикаже у најружнијем светлу: склупчано тело згрчено на операционом столу у мрачном подруму, гомила „лешева“ у дворишту напуштене зграде, увоштене фигуре пред „зидом за стрељање“,…Од лепоте жене на целој изложби нема ни л! О њеној митолошкој, узвишеној улози мајке-нема  ни м! О композицији и „златном пресеку“- нема ни з!

Након оваквих констатација излишно је говорити о осталим „епитетима“ или и неким добрим странама ове изложбе. Најстраственији љубитељи концептуалне уметности ће бранити ауторкин приступ отрцаним фразама: „то је модерно“, „стари то не разумеју“(као да су пали с Марса ?), „то је будићност фотографије“ (!?), „правила композиције више не постоје“(?!).

У време када жене широм света све више стичу равноправност с мушкарцима несувисло је да се оне на фотографијама приказују у крајње понижавајућем облику, као гомиле меса у касапницама.Постало је модерно оно што је најружније, морбидно, нељудско.

Можда је прилика да се потсетимо нашег несумњиво доказаног великана, сликара Уроша Предића. Говорећи за новине он је рекао:

  • Уметничко дело настаје оног тренутка када уметник у природи угледа нешто лепо. Тада он то лепо настоји да овековечи сликом и на тај начин то лепо подели са својим пријатељима и другим људима. Лепота отргнута из природе, помоћу слике, треба да озари цео свет, да буде у функцији среће и благостања људског рода.

Фотографски клуб Војводине је један од ретких активних фото клубова у Војводини па и целој Србији. Лепо је што је организовао манифестацију „Дани акт фотографије“ с пратећим изложбама, радионицама и предавањима на којима су слушаоци, љубитељи фотографије, усмеравани ка новим креацијама у сфери акт фотографије.

  • Моћ фотографског медија наш клуб усмерава ка правим вредностима и уметност подиже на пијадестал који који треба да има и заслужује у савременом свету, борећи се против свеопште комерцијализације фотографије људског тела,- реко нам је Милован Улићевић, председник Фотографског клуба Војводине..

Млади аутори ће, вероватно, лакше схватити праве вредности, избегавати помодарске замке и ослонити се на проверене вредности и сопствено креативно стваралаштво.

 

ДАНА: (31. јула  2017.)

Текст: Боривој Миросављевић

 

Оставите одговор

Top